Kurti u Čikagu 1Foto: Radenko Topalović

Po mnogo čemu već istorijski, američki predsednički izbori koji se održavaju u novembru, upravo su dobili još više na važnosti, bar nama u ovom delu Balkana i to zbog prisustva kosovskog premijera Aljbina Kurtija Nacionalnoj konvenciji Demokratske partije, koja se održava u Čikagu.

Na Konvenciji će potpredsednica SAD Kamala Haris zvanično prihvatiti predsedničku kandidaturu demokrata. Donald Tramp je već dobio republikansku nominaciju.

Prvog dana Konvencije, hiljadama delegata demokrata obratili se mnogi: predsednik DŽo Bajden, njegova supruga DŽil, bivša američka državna sekretarka koja je izgubila od Trampa 2016. Hilari Klinton, članica Kongresa Aleksandrija Okazio Kortez, selektor američkog košarkaškog tima koji se iz Pariza vratio sa „zlatom“ Stiv Ker…“Da li ste spremni da glasate za slobodu?

Da li ste spremni da izaberemo Kamalu Haris“, upitao je Bajden okupljene, dodajući da je demokratija pobedila 2020. i da će ove godine biti sačuvana. „Tramp će 2024. otkriti koliko su žene moćne!“, predvideo je Bajden.

„U ovoj areni oseća se mnogo energije, baš kao i širom zemlje“, primetila je Hilari Klinton.

Sve je to lepo, ali mnogima sa naših prostora Konvencija će ostati upamćena po Kurtijevom prisustvu, koje je ovekovečeno i fotografijom. Kurti sa suprugom, Kamala sa suprugom, nasmejani, zadovoljni.

Lepa fotografija. Povodom Kurtijevog učešća na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji, reagovao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić pismom predsednici Nacionalnog demokratskog instituta (NDI) Tamari Kofman Vits.

Zabrinjavajuće je i razočaravajuće što neko ko je, kako je naveo Đurić, široko prepoznat kao kršitelj ljudskih prava i osnovnih demokratskih vrednosti i ko je više puta podrivao interese i prisustvo SAD na Zapadnom Balkanu, dobija priliku da promoviše svoju opasnu politiku i etno-nacionalističku agendu.

U čuvenom filmu „Tri karte za Holivud“, malo mesto u Srbiji se, u vreme Kubanske krize šezdesetih godina, podelilo na one koji su za Ruse i one koji su za Amerikance.

Danas je u Srbiji teško naći pristalice SAD, a zaljubljenika u Rusiju, tačnije Putina, ima na tone. Sada zato imamo podelu drugačije vrste-Priština je za demokratsku kandidatkinju Kamalu Haris, Beograd očigledno naginje republikanskom Donaldu Trampu.

Evidentna je bliskost Vučića i srpske vlasti sa ljudima oko bivšeg, možda i budućeg predsednika SAD Trampa, kao što su njegov zet Džared Kušner, novinar Taker Karlson, bivši ambasador Ričard Grenel.

Ali Vučić se do sada na američkim predsedničkim izborima pokazao kao loš prognozer, možda se niz nastavi?

Ko će pobediti u novembru? Do pre nekoliko nedelja činilo se da se Tramp sigurno vraća u Belu kuću, što je u mnogim srpskim nacionalistima budilo nade.

Nakon povlačenja Bajdena i kandidature Haris, demokrate su značajno poboljšale svoje šanse, što se sviđa mnogima u Prištini. Haris navodno vodi u anketama, ali sačekajmo novembar.

Iznenađenja su uvek moguća. Da li će pobeda Trampa ili Harisove išta novo doneti Balkanu?

Malo verovatno. Kao što ni Trampova 2016. nije donela dramatične promene, izuzev nesrećnog i neispunjenog Vašingtonskog sporazuma.

Na sreću, nećemo od silnih američkih domaćih i svetskih problema, doći na red.

Sem ukoliko sami nešto ne „zeznemo“ i dozovemo SAD. Zašto se onda toliko zanimamo i navijamo na američkim predsedničkim izborima?

Prvo, najvažniji je to političar sveta, drugo, može li išta da prođe bez nas, Balkanaca?

Pa da se i ja izjasnim.

Nije teško pogoditi, ja sam, uz sve zamerke, za Kamalu Haris.

Samo napred Kamala.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari