Lake note

P { margin-bottom: 0.21cm; }A:link { Domaćini, Šveđani odlično su se spremili i organizovali, ali šta vredi. Pesme su bile glupe, a u prvi plan je izbilo političko prepucavanje Rusije i Ukrajine i brojanje glasova koje kao da su organizovali RIK i njegov predsednik Dejan Đurđević, a ne EBU (Evropska radiodifuzna unija) i izvršni direktor Jon Ola Sand. Samo je falilo da Boško Obradović s galerije stokholmske „Gloub arene“ vikne: „Kako te nije sramota?“

Svidelo se to nekom ili ne, pobedila je ukrajinska predstavnica DŽamila, s pesmom „1944.“ i Evrovizija je sledeće godine u Kijevu. Mada sam prema ovom muzičkom takmičenju gajila prilične simpatije, od Evrovizije sam čak i ja „digla ruke“, a moje praćenje se poslednjih godina svelo na gledanje rekapitulacije učesnika finala i glasanja, koje je ove godine bilo zbunjujuće. Glasanje je godinama najzanimljiviji deo Evrovizije jer je pokazivalo političke i susedske trendove. Zašto Evrovizija, parada sladunjavih pesmica i kiča, koju neki nazivaju i „Gej olimpijadom“, izaziva tako žučne reakcije? Zar zvanična Moskva i Kijev nemaju dovoljno međusobnih problema, pa se i zbog Evrovizije svađaju? Ajd što se oni svađaju, nego su se i mnogi u Srbiji osetili pozvanim da ustanu u odbranu „braće“ Rusa i ograde se od glasanja žirija RTS koji je DŽamili dao 12 poena. Kao da članovi žirija nemaju pravo da glasaju po svom nahođenju i stručnom stavu? Zar niste čuli šta govori ruski predstavnik Sergej Lazarov? Ne podržava aneksiju Krima i kritikuje politiku Rusije prema homoseksualcima. Zar takvog Srbija da podrži? Zar je takvog Putin poslao na Evroviziju? Ili je namerno baš takvog poslao…

Dosta tih teških tema, okrenimo se lakšim – predsedničkim izborima u Srbiji. Nažalost, nisu održani pre vremena, kad i lokalni i parlamentarni, 24. aprila ove, već će biti u redovnom roku naredne godine. Možda se nekom čini da je 2017. daleko, ali ne i našim vrednim političarima koji su već počeli da se kandiduju. Trenutno ima pet najavljenih predsedničkih kandidatura, ali će ih verovatno biti višestruko više.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić izjavio je da će se kandidovati na predsedničkim izborima sledeće godine, jer će, veruje, biti potreban premijeru Aleksandru Vučiću. Kandidaturu je najavio i potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SDPS Rasim LJajić. „Verujem da ću osvojiti veći broj glasova nego što mnogi smatraju“, rekao je LJajić za B92. Mnogima, doduše, nije jasno zašto do sada nikada samostalno nije izašao na izbore. Lider SPS Ivica Dačić je, takođe, najavio kandidaturu, a prošlog vikenda je Centralna otadžbinska uprava SRS odlučila da Vojislav Šešelj bude njihov predsednički kandidat. Miroslav Parović, lider Treće Srbije je ne samo najavio kandidaturu već je aprila prošle godine počeo predsedničku kampanju.

Proevropska opozicija će imati možda jednog, možda više kandidata. Neki se nadaju da će brineta Sanda Rašković Ivić postati „srpska Kolinda“, tj. prva žena šefica države. Neki i dalje veruju da i ovdašnja „Kolinda“ treba da bude plavuša i uzdaju se u Zoranu Mihajlović. Biće znači i sledeća godina izborna i interesantna. Samo da Đurđević ostane na čelu RIK. Ili da ga zameni Jon Ola Sand.