Lako je Obami

Pošto Šaper, savetnik predsednika Srbije i član Predsedništva DS važi za dobro obaveštenu i sposobnu osobu, treba mu verovati. Čini se, ipak, da između lidera američke i srpske DS ima dosta razlika. Jeste Obama prinuđen da se bavi ne samo američkim već i svim problemima ove planete, pa i šire, te je u mnogo težem položaju od Tadića. Ima bar jednu bitnu prednost u poređenju sa našim predsednikom. Moralna svest, čovekoljublje i humanost najbogatijih Amerikanaca naprosto su impresivni.

Dvojica najbogatijih Amerikanaca Bil Gejts i Voren Bafet pokrenuli su akciju „Obavezivanje na davanje“, kojom od američkih milijardera traže da se javno i pismeno obavežu da će za života ili posle smrti, polovinu svog bogatstva ostaviti u dobrotvorne svrhe. Gejts, osnivač „Majkrosofta“ i Bafet, vlasnik osiguravajuće i investicione kompanije „Berkšir Hatavej“ lično su dali primer. Prvi je kroz svoju fondaciju milijarde već uložio u različite humanitarne svrhe. Nedavno je „usvojio“ jedno od najsiromašnijih sela u severnoj indijskoj državi Bihar i obavezao se da meštane, pripadnike najniže kaste parija, materijalno pomaže. Bafet je otišao korak dalje. Njegovo bogatstvo se procenjuje na oko 47 milijardi dolara, a obećao je da će ustupiti 99 odsto. Ostavio bi sebi i svojoj porodici pare za „najosnovnije“, što će „pokriti“ onaj jedan odsto, a ostalo će, tvrdi, dati u dobrotvorne svrhe. Za sada su četiri milijardera najavila da će prihvatiti „obavezivanje na davanje“.

Šta za to vreme rade naši bogataši, koje popularno zovemo i tajkuni? Tadićevo prijateljsko upozorenje da ima „nepristojno bogatih“ i da bi oni koji su se obogatili na pomalo sumnjiv način legitimitet mogli da steknu tako što bi izgradili „most tajkuna“, većina je potpuno ignorisala. Nije Tadić tražio da se odreknu polovine bogatstva, već da u cilju poboljšanja svog imidža i pomoći narodu i državi izgrade bar jedan most. Oni su odgovorili na tri načina:1. potpunim ignorisanjem, 2. delimičnim ignorisanjem, uz načelnu podršku i kuknjavu da su mnogo zaduženi, 3. konstruktivnim ignorisanjem, uz kupovinu platana za beogradski Bulevar kralja Aleksandra i prosleđivanjem svog predloga ekonomskih mera koje bi trebalo da izvuku Srbiju iz krize. Nešto izričitiji je bio Milan Beko, koga mnogi smatraju za „tajkuna nad tajkunima“. Beko načelno podržava Tadićevu inicijativu za gradnju mosta, ali naglašava jednu sitnicu – kriza je, nema se para. „Ta tema (gradnja mosta, p.a.) u ovom trenutku je potpuno deplasirana, jer su svi poslovni ljudi prezaduženi i niko nema višak kapitala koji drži negde sa strane“, poručuje Beko u retkom obraćanju javnosti u vidu intervjua.

Izjavio je i da se ne oseća nepristojno bogatim jer je trenutno više zadužen nego što je bogat. Kad god čujem nekog našeg tajkuna da kuka na dugove i kredite, odmah se hvatam za novčanik i dođe mi da im dam jednu „črvenu“, ali se na vreme zaustavim. „Kada kriza prođe, svakako treba razgovarati i o većoj društvenoj odgovornosti. Ako je ovo što se sada dešava samo priprema za to, onda u redu, ali i to se radi kroz forume i međusobnu komunikaciju, a ne stvaranjem atmosfere linča, čemu su najviše doprineli PR savetnici predsednika Tadića pogrešnom interpretacijom njegovih reči“, smatra Beko. Znači, predsednik Tadić je načelno dobar, u pravu, ali ga malo kvari sredina, tj. PR služba. Podseća to na ono „dobar je Sloba, al’ ga uništi žena, ona veštica Mira“. Čini se da je ipak najjača Bekova poruka da su aktuelni bogataši veći deo svoje imovine stekli ne devedesetih godina već posle 5. oktobra. „Ako smo uopšte nečiji ‘tajkuni’, pre smo Đinđićevi, Koštuničini i Tadićevi nego Miloševićevi“, zaključi Beko, koji tvrdi da nije uticao na formiranje sadašnje vlade i da je Srbija postala obeshrabrujuća zemlja. Šta reći sem – lako je Obami s Gejtsom i Bafetom, videla bih ga da, poput našeg Tadića, ima Beka „na grbači“.

Njegove tvrdnje predsednik za sada nije komentarisao, ali je šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija rekla da su neistiniti navodi Milana Beka da su tajkuni najveći deo bogatstva stekli posle 5. oktobra. To malo zbunjuje jer valjda Beko bolje zna kada je koliko miliona zaradio. Upozorila je Kolundžija da Beku, ukoliko želi da spreči da se utvrdi da li je poslovao nezakonito, „dosetke“ neće pomoći. Tadić je dan kasnije u Beogradu otvorio okrugli sto o borbi protiv korupcije u jugoistočnoj Evropi i rekao nešto što davno, mesec-mesec i po, nismo čuli – Srbija ostaje apsolutno privržena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, niko neće biti zaštićen, bez obzira na partijsku pripadnost, rođačke veze ili ulogu u društvu, pa ni status „nacionalne ikone“. Iskreno, ne vidim da je ijedan značajniji proces u borbi protiv korupcije ili organizovanog kriminala završen. To što je u medijima najavljena oštra borba ili čak podignuta optužnica, ne znači ništa.

Verbalni „duel“ između predsednika Tadića i najbogatijih građana ove zemlje, čini se, dobija na intenzitetu. Tadićeve izjave o „nepristojno bogatim“ i „mostu tajkuna“ mnogi su razumeli kao klasičnu demagogiju. Ništa lakše no u zemlji sve brojnijih „nepristojno siromašnih“ upreti prstom u „nepristojno bogate“, no oni su sad odgovorili na „bačenu rukavicu“. Verbalno, naravno. Videćemo da li će nastaviti međusobno „pokazivanje mišića“ ili će doći do „džentlmenskog“ sporazuma, na šta liči prosleđen predlog mera za izlazak iz krize. Ako je za utehu, ni Obami ne cvetaju ruže ovih dana. Amerikanci nezadovoljni mnogim njegovim potezima na unutrašnjem planu, a istraživanje javnog mnjenja pokazuje da mu drastično pada popularnost i u međunarodnoj javnosti. A sve je tako idilično delovalo po njegovom izboru. I Tadićevom.