Ljudi u trenerkama

„Velikodušnost Slovenije koja je davala državljanstvo (građanima bivše Jugoslavije) omogućila nam je da dobijemo Srbina, socijalističkog tajkuna, na mestu premijera“, piše u Majerovom komentaru. Janša insistira da ovi komentari ne predstavljaju stav stranke, već da njegova partija želi da zaštiti slobodu govora tako da komentar, pored negativne reakcije slovenačke javnosti, nije uklonjen sa vebsajta. „Ako neko kaže da je Slovenac to nije govor mržnje kao što nije ni kada neko kaže Srbinu da je Srbin“, kazao je Janša koji je poraz na izborima doživeo vrlo emotivno. Kao da je, daleko bilo, južnjak ili Balkanac, a ne Slovenac.

Na sreću, skoro sve relevantne slovenačka stranke, nevladin sektor, mediji I javnost osudili su Majerov komentar. Predsednik Slovenije Danilo Tirk ocenio je da u tekstu ima govora mržnje. Slovenačka komesarka za informacije od javnog značaja Nataša Pirc Musar podnela je prijavu protiv autor teksta, kao i protiv vlasnika sajta. Na Prešernovom trgu u Ljubljani održan je „Marš u trenerkama“, kome je prisustvovao i lider Partije održivog razvoja Matjaž Hanzek, kao i predstavnik Saveza sindikata u javnom sektoru Branimir Štrukelj. Majerov komentar su osudile i socijaldemokrate, liberalne demokrate i desničarska Narodna partija. Socijaldemokrate naglašavaju da je neprihvatljivo podsticanje na mržnju i netoleranciju, potpredsednica Majda Potrata je rekla da je komentar kršenje temeljnih principa ustava. Predsednica liberalnih demokrata Katarina Kresal smatra da osoba koja pravi razliku između „starih“ i „novih“ građana ne uvažava ničije građanstvo. Jedino Nova Slovenija-Hrišćanska narodna partija (NSI) veruje da u tekstu nema „govora mržnje“.

Tako reaguje pravna i uređena država. Imaš pravo da izraziš stav, ali kad pređeš „crvenu liniju“, javnost se pobuni, a nadležni podnesu krivične prijave. Ima naravno onih koji aplaudiraju takvim stavovima i tekstovima, poput pomenute NSI, ali oni su manjina. U Srbiji se do sada nije „desio Janković“, pa ni reakcija ovog tipa nije bilo. Ali, da se i kod nas broje krvna zrnca u političke svrhe,broje se. Naprimer, na nekim od prošlih predsedničkih izbora tadašnjem kandidatu DS Miroljubu Labusu je „zamereno“ da je Jevrejin. On objašnjavao da nije i ređao svoje porodično stablo. Srpsko, naravno. Ne sećam se da je iko bitniji odlučno i jasno rekao: „Ok,nije Labus Jevrejin, ali šta i da jeste?“

Odnos između građanskog i nacionalnog na prostorima nekadašnje Jugoslavije, verovatno i šire, još uvek je najblaže rečeno, složen. Pokazuje se da nije lako u praksi sprovesti opšte ideje o jednakim građanima i da je državama, naslednicama SFRJ, teško da izgrade sisteme u kome bi svi bili najpre građani, a onda pripadnici nekog naroda, svejedno većinskog ili manjinskog, vere ili rase. U takvim okolnostima, poštovanje prava, posebno onih „drugih“ i „drugačijih“ shvata se kao „velikodušnost“ države, umesto da bude ono što jeste- pravo. Janković, kao građanin Slovenije, ima pravo da bude biran i to što će on verovatno postati novi premijer Slovenije nije dokaz nikakve „velikodušnosti“ te države već opredeljenja slovenačkih birača. A da li će se Srbiji desiti „Janković“? Na sledećim izborima sigurno neće. Nema, za sada, nikog novog i drugačijeg.

No, vratimo se trenerkama. Zašto je ta vrsta odeće postala simbol dođoša, drugačijih, primitivnih,“Bosanaca“, „Sandžaklija“, „južnjaka“? Šta fali toj tako praktičnoj garderobi koju je u poslednje vreme popularisala i Dženifer Lopez? Dobro, podrazumeva se da trenerke ne treba uvek i svuda oblačiti,ipak je u pitanju ležerna i sportska garderoba, ali ja volim trenerke i rado ih nosim. Imam ih u više boja i modela i jedva čekam izbore da obučem trenerku i glasam. Ili da poslušam lidera SDA Sulejmana Ugljanina, „lijepo i svečano“ se obučem i izađem na izbore? Ali, možda izbori ne budu u subotu.