Ljudskost

Pre nekoliko dana u italijanskom gradu Mantova održan je Festival literature. Rođena Beograđanka Tijana M. Đerković, koja živi i radi u Rimu, prvi je pisac iz Srbije gost na ovom Festivalu. Predstavila je svoj prvi roman na italijanskom, „Skloni ljubavi“, koji su tamošnja publika i kritika odlično prihvatili. Organizatori Festivala pozvali su književnicu iz Srbije da za Evropski rečnik odabere reč sa posebnim značenjem za nju lično i njenu kulturu. Odlučila se za reč ljudskost. Ova reč najbolje opisuje i gest Džemila Mulića. Uostalom, koliko mi se čini, ljudskost je ljudskost i na bosanskom, a i još nekim ovdašnjim jezicima. Svaka čast Muliću i Đerkovićevoj, koji su, svako na svoj način, odlično predstavili sebe, svoj kraj i zaslužili pohvale i divljenje.

Nekoliko dana po Mulićevom, može se reći, herojskom činu, iz Novog Pazara je opet stigla loša vest – o novom ubistvu usred grada i usred dana. Navodno je jedan mladić „od ranije poznat policiji“, pucao na dva mladića, takođe „od ranije poznata policiji“, jednog ubio, drugog ranio. Bilo je to jedno u nizu od pet-šest (ne)razjašnjenih i nekažnjenih ubistava u ovom nekada mirnom gradu. Ali, ništa strašno. Svuda ima ubistava, pa što ne bi bilo i u Novom Pazaru? Problem je u tome što stepen kriminala i korupcije u ovom gradu dostiže zabrinjavajuće razmere, da su i lokalne vlasti, političke stranke, nevladine organizacije, ali i potpredsednik Vlade, Novopazarac Rasim Ljajić zatražili promenu u lokalnoj policiji i efikasniji rad pravosuđa. Prethodno je Ljajić, zbog lošeg rada kritikovao i gradsku vlast koju predvodi stranka koju je sam osnovao i čine njemu bliski ljudi. Dakle, oni koji predstavljaju državu i vlast žale se na neke druge koji takođe predstavljaju državu i vlast. Deluje malo šašavo, ali Srbijica je ovo. Uzgred, direktor policije Milorad Veljović je takođe Novopazarac, ali ima čovek toliko problema u Beogradu da je zaboravio rodnu grudu. Nije jedini, treba ga razumeti.

Na apele lokalne vlasti odazvao se ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković, koji je obišao Novi Pazar. „Ovde smo da bi građanima promenili sliku o državi, da bi je prikazali kao servis građana“, poručio je Selaković. Država mora da postane servis svih građana, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu, političku ili bilo koju drugu pripadnost, ali na tome treba raditi, a ne samo najavljivati. Ne treba praviti ikakve razlike, jer ako neko ostane bez posla ili se, ne daj bože, razboli, svejedno je da li je Bošnjak ili Srbin, u današnjoj Srbiji mu se loše piše. Naravno da država treba da pomogne, „ni po babu ni po stričevima“, ali Novom Pazaru i Sandžaku, ipak, treba posvetiti posebnu pažnju i pomoć. Taj pogranični i etnički mešoviti deo zemlje i dalje spada u najnerazvijenije, što se lako može politički zloupotrebiti. Ljudski je pomoći, uz to je uvek bolje sprečiti nego lečiti.