Ima li čega lakšeg nego biti kolumnista ili politički analitičar u Srbiji? Dilema i problema, nažalost, ima toliko da nema straha od manjka posla. Veći je problem koju od silnih tema izabrati za analizu? A da nam pre svega vladajuća koalicija nudi široku „soluciju mogućnosti“ – jašta no nudi. Toliko su „inventivni“ da me stalno iznenade. Neprijatno, naravno. Šta reći o vlasti kojoj u sred hronične ekonomske krize, rekordne nezaposlenosti, smanjenja plata, rasta cena, štrajkova, padne na pamet da predloži duplo povećanje budžetskih sredstava za političke partije? Nacrt zakona o finansiranju političkih partija predviđa povećanje izdvajanja iz budžeta za finansiranje stranaka sa 0,15 na 0,3 odsto, sa 10 na 20 miliona evra. Znači, para za prosvetne i zdravstvene radnike nema, ali za političare ima.


Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen objašnjava da je ideja eventualnog povećanja izdvajanja za stranke da bi se time smanjila korupcija, odnosno novac koji prikupljaju mimo zakona. „Treba izmeriti ovu realnost o kojoj pričam, da li je bolje na ovaj način se boriti protiv korupcije ili ostaviti manji iznos“, kaže Homen. Argumente ove vrste naprosto obožavam. Da političari ne bi krali treba da im povećamo plate i novčane dotacije strankama. A šta sa tim da ne treba krasti zato što to nije ni moralno ni zakonito? Da parafraziram Homena, realnost o kojoj pričam, to jest pišem je da neće „stiropor“ već arogancija, autizam i bezobrazluk doći glave aktuelnoj vladi. Na našu sreću, izgleda da ideja o povećanju budžetskih sredstava političkim partijama neće proći. Venecijanska komisija se tome protivi.

Rad kolumnista i analitičara u zemlji Srbiji najčešće se svodi na manje ili više oštre kritike pojedinih poteza ili ličnosti na političkoj sceni. Ponekad, retko, desi se da političari zasluže i pohvale, pa nam onda nije lako da se prilagodimo novoj situaciji. Čini mi se da pohvale zaslužuje Milan Marković, ministar za ljudska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Ni kriv ni dužan, Marković je od svog partijskog, DS, prethodnika Svetozara Čiplića u amanet dobio i zavrzlamu oko Nacionalnog saveta Bošnjaka ili Bošnjačkog nacionalnog vijeća (BNV). Na izborima za BNV 6. juna prošle godine, učestvovale tri liste, popularno nazvane Rasimova (Bošnjački preporod), Suljova (Bošnjačka lista) i muftijina (Bošnjačka kulturna zajednica). Treći osvojio najviše, 48 odsto glasova, obezbedio većinu podrškom dva kandidata sa liste bliske ministru Ljajiću. Konstitutivnu sednicu 7. jula liste ministara Ljajića i Ugljanina bojkotovale, a muftija Zukorlić formirao BNV, uz podršku dva „odbegla“ kandidata Bošnjačkog preporoda. Onda je nastala fešta. Država nije priznala formirano BNV, počele da pljušte optužbe i krivične prijave za falsifikovanje biračkih spiskova i ostavki dva Ljajićeva „prebega“. Za 17. april bivši ministar Čiplić raspisao nove izbore za BNV, kojih, po svojoj prilici, neće biti.

Šta je to dobro uradio ministar Marković? Za razliku od svog prethodnika, otišao je u Novi Pazar, razgovarao i saslušao predstavnike sve tri liste. Na prvi pogled, normalan i očekivan potez, ali živimo u zemlji u kojoj su i takvi potezi neočekivani. Pre Novog Pazara, ministar Marković je bio u Prijepolju i na spomenik Bošnjacima otetim i ubijenim u Štrpcima položio cveće. „Nećemo da dozvolimo da se nijedan zločin zaboravi“, rekao je Marković, jedan od retkih državnih zvaničnika koji se pojavio pred ovim spomenikom. Mnogi su dolazili u Prijepolje, ali im spomenik „nije bio usput“.

Ministrovu posetu Novom Pazaru svi su ocenili kao uspešnu. Muftija Muamer Zukorlić doživljava je kao „pozitivan signal vlade“ i založio se za uspostavljanje poverenja između Bošnjaka i zvaničnog Beograda. Po sistemu, „ja tebi vojvodo, ti meni serdare“, ministar Marković je izrazio zadovoljstvo razgovorima sa muftijom. Priznao je da je „bilo određenih grešaka u izbornom procesu“, ali taj i ostale probleme u Sandžaku treba rešiti „dijalogom i zajedničkim radom“. E, tu je „kvaka“. Bez podrške vlade i svoje DS, ministar Marković neće moći da učini išta, a zvanični Beograd se do sada ponašao kao „slon u staklenoj bašti“, unutarbošnjačke i probleme oko Islamske zajednice, BNV i Internacionalnog univerziteta, samo uvećavao. Kako poverovati da su se opametili i „okrenuti novu stranu“ ukoliko se ne prizna ko je kriv za počinjene greške? I da taj odgovara, jer kao što nije ni moralno ni zakonito krasti, nemoralno je i protivzakonito falsifikovati, biračke spiskove ili ostavke, svejedno.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari