Luter ili King

Još poraznije je što 50 odsto ljudi u Srbiji nikada nije koristilo internet i neće da ga koristi jer im ne treba. Statistika nam je ovih dana saopštavala i neke lepe podatke. Svojim životom u glavnom gradu zadovoljno je čak 82 odsto mladih Beograđana. Zabrinjavajuće je, međutim, da njih tek jedan odsto ima neki hobi ili posećuje ustanove kulture.

Kad sam kod statistike, šta mislite koliko bi građana Srbije, mladih ili starijih, polupismenih i obrazovanijih, tačno odgovorilo na pitanje ko je bio ili jeste Martin Luter? A Martin Luter King? Ime je isto, ako zanemarimo „dodatak“ u drugom slučaju, ali su različiti ljudi. Prvi živeo u 16. drugi u 20. veku. Martin Luter je osnivač hrišćanske protestantske crkve u Nemačkoj i jedan je od vođa pokreta za reformaciju katoličke crkve. Bio je sveštenik i profesor, usprotivio se ponašanju tadašnjeg vrha Vatikana čiji je raskošni i razuzdan život bio suprotan proklamovanoj hrišćanskoj skromnosti. Zato je svoje zahteve za reformacijom crkve izložio u 95 teza, koje je 1517. godine objavio, prikucavši spis sa tezama na vrata dvorske crkve u Vitenbergu. Nobelovac Martin Luter King je takođe bio sveštenik, ali baptistički. Bio je borac za ljudska i prava Afroamerikanaca u SAD i zalagao se za nenasilne metode. Ubijen je u atentatu 1968. godine u Memfisu.

Dok sam ja išla u školu, đaci su često mešali ove dve istorijski bitne ličnosti, a nedavno su ih „pomešale“ i jedne dnevne novine. Ko radi, taj i greši, ali u ovom slučaju možda je veći problem, što dotične novine spadaju u retke medije koji su objavili vest o rušenju biste Martinu Luteru u Subotici. Prema agencijskoj vesti, nepoznati počinioci srušili su pre nekoliko dana bistu i postament spomenika Martinu Luteru, postavljen pre nepune dve godine, 31. oktobra 2007. na Dan reformacije, u blizini centra Subotice.

U Subotici je dakle, srušena bista hrišćanskog reformatora Martina Lutera, čime je, prema rečima potpredsednika Evangelističke crkvene opštine Rudolfa Vajsa, ovaj grad poslao svetu ružnu poruku. Vajs smatra da je važno da počinioci budu otkriveni i kažnjeni kako bi svima bilo jasno da je reč o nedozvoljenom ponašanju. Ubeđen je da je bilo više počinilaca jer spomenik sa postamentom ima 300 kilograma. Vest su objavili tek poneki mediji, ali ozbiljnije reakcije javnosti nije bilo. Ne čuje se ni Ministarstvo vera. Nije ovo, nažalost, ni prvi, a sigurno ni poslednji put da u Srbiji strada neki spomenik. Nedavno su iz čista mira „nepoznati počinioci“ uništili skulpture u beogradskom Hajd parku, što očigledno nema nikakvu nacionalnu, političku ili versku pozadinu. Pitanje je i da li su subotički huligani znali ko je Martin Luter? Možda su njegov spomenik srušili iz čiste obesti. Možda im je ime bilo „sumnjivo“, a nije isključeno da su znali i namerno uništili bistu osnivača protestantske religije. Šta, uostalom, traže protestanti u pravoslavnoj Srbiji?

Huligana ima i biće ih. Ima ih i u bogatijim i obrazovanijim zemljama. Činjenica da huligana i huliganizma ima, ne znači da na takve pojave treba i da oguglamo, posebno kada su u pitanju istorijski, kulturni, verski objekti manjinskih zajednica ili religija. Ne čini drugima ono što ne želiš da drugi tebi čine. Ako si većina osudi takve pojave. Ako si vlast, reaguj. Od pojedinačnih slučajeva huliganizma, postoji nešto opasnije, a takođe se svodi na destrukciju. Da li ikome, osim meni, smeta što je nekadašnja zemunska sinagoga u Ulici rabina Alkalaja pretvorena u restoran? Za to naravno vlasnik nije nimalo odgovoran. Prošlo je od toga dosta leta, vladali su tad SPS ili SRS, svejedno, sve je učinjeno po zakonu. U početku reakcija bilo, onda svi ućutali. Jevreja u ovom gradu, nažalost, davno skoro da i nema, ali ne znači da treba uništavati i njihove spomenike.