Ustaljeno je pravilo da sudske presude ne treba komentarisati, jer bi se komentarisanje, posebno ako dolazi od političara ili medija, moglo shvatiti kao pritisak na „nezavisno“ sudstvo. Zar nije reč o prilično glupom pravilu? Ima li čega normalnijeg nego komentarisati presude ne samo domaćih, već i međunarodnih sudova? Nedavna presuda suda po kojoj niko nije kriv za paljenje Bajrakli džamije, marta 2004. izazvala je oštru reakciju većeg dela javnosti, posebno islamske zajednice i muslimanskih vernika, kao i bošnjačkih političkih stranaka. Vlast je poštovala „nezavisnost“ sudstva, pa istu nije komentarisala.
Ovu prošlonedeljnu presudu, koja je još jedan pokazatelj katastrofalnog stanja pravosuđa Srbije, svakako treba komentarisati. Živimo u zemlji u kojoj su reforme pravosuđa česte skoro kao izbori, ali u kojoj je ova grana vlasti dno. Podrazumeva se da su za stanje u pravosuđu krivi oni „odozgo“, ali ni sudije ni tužioci, ni advokati nisu nedužni. Statistika pokazuje da naše sudije za silovanje najčešće izriču minimalne zakonom propisane kazne. Ako nekog povredite u saobraćajnoj nesreći, veća je šansa da vas pogodi meteorit nego da dospete u zatvor. Ako ubijete, druga je priča, dobićete godinu-dve. Imaju naši tužioci i sudije „razumevanje“ i za pedofile i ostale kriminalce, ne samo silovatelje. Huligani, sportski i ostali, posebna su priča. Oni pred sud retko dospevaju.
Zašto je onda čudno što niko nije osuđen zbog paljenja džamije, koja je ne samo verski objekat, već i istorijski spomenik pod zaštitom države? Država je „štitila“ tako što je dozvolila njeno paljenje i zašto bi onda kažnjavala izvršioce radova? Oni nisu bili ni optuženi za širenje verske i nacionalne mržnje, mada uništenje verskog objekta to svakako jeste. Dobra strana ove presude jeste što ovdašnjim muslimanima, slučajno baš u vreme Ramazana, šalje jasnu poruku da država čiji su državljani, uprkos proklamovane jednakosti građana i poštovanja manjinskih prava, nema nameru da te zakone i primenjuje. Predstavnici države će se, za koju nedelju, utrkivati da muslimanima i islamskoj zajednici čestitaju Ramazanski bajram, ali čemu? Presuda u slučaju Bajrakli džamije pokazuje stav države o muslimanima i Islamu, a ne prazne čestitke. Uzgred, koristim priliku da obavestim RTS, koji je, ničim izazvan, za potrebe muslimanskih vernika počeo u nekim emisijama da objavljuje kad je izlazak, a kad zalazak Sunca, da je u našem jeziku ili jezicima mesec posta Ramazan, a ne Ramadan. Možda su grešku već ispravili, ali ja ipak da im kolegijalno reknem.
Imaju i drugi probleme sa sudstvom. U SAD je sud oslobodio Džordža Cimermana zbog ubistva tinejdžera Trejvona Martina. Cimerman je belac, Martin je bio crnac, a sud smatra da je ubica delovao u samoodbrani. Razlika između SAD i Srbije, kada su u pitanju ovako nebulozne presude sudova, jeste u tome što Amerikanci protestuju, a mi ćutimo. Ali, ima nade za pravdu u Srbiji. Dragan Stain, iz Beograda, spasio je mačku koja je došla na vrata njegovog stana. Komšija ga prijavio zbog držanja životinje u zajedničkim prostorijama, komunalna policija i sud reagovali i Stainu je stigla presuda – novčana kazna od 2.500 dinara ili tri dana zatvora. Odlučio se, iz principa, za zatvor. Nedavno jedna Čačanka tužila pet mačaka zbog ometanja poseda i dobila spor. Dakle, kakvi kriminalci, tajkuni, huligani… mačke su glavna opasnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
