Građani Crne Gore i BiH, imali su „zadovoljstvo“ da izađu na birališta i glasaju na republičkim i lokalnim izborima. U Crnoj Gori, sve po starom – koalicija oko DPS Mila Đukanovića osvojila je najviše, 46 odsto glasova i samo su im dva poslanika neophodna za apsolutnu većinu u crnogorskoj Skupštini. Uz očekivanu podršku Bošnjačke i možda još neke manjinske stranke, lako će formirati novu vladu, mada neki tvrde da je DPS doživeo „moralni poraz“ i da je ovo „početak njihovog kraja“. Šta bi DS dala da je njih zadesio takav „moralni poraz“? U BiH je bilo interesantnije. „Socijaldemokrate“ izgubile u oba entiteta, SDP Zlatka Lagumdžije u Federaciji, SNSD Milorada Mile Dodika u RS, a najviše glasova osvojile nacionalne stranke SDA, SDS i HDZ.
Kako to da je Milo Đukanović opet pobedio? Lepo, ljudi, tačnije 46 odsto izašlih glasalo za njega. Hoće li taj čovek ikada otići s vlasti? Kakva je crnogorska opozicija, veće su šanse da ga na vlasti nasledi 24-godišnji sin Blažo nego da ga politički protivnici pobede. Blažo već pokazuje zavidne poslovne „sposobnosti“, a babo Milo ponosno tvrdi da sin jedinac trenutno zarađuje više od njega. Još Blažo ne pokazuje političke ambicije, ali polako, 24 mu je godina, a babo mu je u 29. osvojio vlast. I već 20 godina je ne pušta. Naravno, može se desiti da se opozicija u Crnoj Gori na sledećim izborima organizuje i pobedi Mila. Može, ali kada pola njih ode u (ne)zasluženu penziju. Političarima koji godinama ne uspevaju da obore vlast koju mnogi optužuju za korupciju, vezu sa organizovanim kriminalom i to u ovakvoj ekonomskoj krizi, bilo bi bolje da traže drugi posao. Ali, u drugim profesijama treba nešto i raditi, a plate uglavnom nisu nešto.
U BiH partije sa socijaldemokratskim predznakom loše prošle na lokalnim izborima, nacionalističke bolje. Ali, prideve u ovom slučaju treba koristiti oprezno. Nažalost, SNSD odavno, a SDP nešto kasnije su izdali socijaldemokratske ideje i postali nacionalističke i interesne grupe. „Pijemont srbstva“ Dodik najpre izjavio da je shvatio izbornu poruku glasača, a onda došao u Beograd i pokazao da ipak nije najbolje razumeo. Opet udario po „mrskoj“ BiH, priziva raspad, otcepljenje… Zamislite da neke stranke i političari u Srbiji, po mogućstvu mađarske, bošnjačke, autonomaške o Srbiji pričaju kao Dodik o BiH? Da im se gadi, da mole boga da nestane, da je veštačka tvorevina… Kako bi reagovala ovdašnja javnost?
Nacionalni interesi Srba, Bošnjaka, Hrvata i drugih su apsolutno isti. Želimo da živimo u pristojnim uslovima, radimo, primamo plate… Političari koji to nisu sposobni da obezbede, takvi su uglavnom svi, ali Dodik to najbezočnije radi, najradije udare u nacionalističke trube i demagoške bubnjeve. Glasni su, svi ih čuju. I kakve veze to ima sa Srbijom? Srbija je uvek skupo plaćala avanturističku „prekograničnu“ politiku i ne bi valjalo da nam se opet o glavu olupa nečija lična ambicija. I unosni poslovi. Što se tiče toga da Dodik više voli Beograd nego Sarajevo, to je njegovo pravo. I ja bih sada radije bila u Sidneju nego u Beogradu. U Sidneju lepo vreme, u Beogradu se zima bliži, mazuta nema dovoljno, a ni za struju nisam sigurna.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
