Na osnovu dugogodišnjeg novinarskog iskustva, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću tvrdim da su političari u ovoj zemlji najfiniji kad odu s vlasti. Što tad postanu ljubazni i predusretljivi. Dok vladaju, svi su nešto arogantni, nadmeni, bahati, onda dođu izbori pa tokom kampanje počnu da dobijaju ljudski lik, a ako izgube vlast, postaju nekako čovečni. Uzmimo Ivicu Dačića, na primer. Na političkoj sceni se pojavio kao „mladi lav“ SPS, pao u nemilost tadašnje „prve dame“, bio u drugom ešalonu funkcionera. Došao 5. oktobar, nije ga nigde bilo, tih dana se bukvalno povukao u ilegalu.
Onda počeo da se pojavljuje u javnosti, jedva primetno. Sećam se došao i na rođendan Danasa u Klubu saveznih poslanika. Bio baš fin, ali nekako povučen. Preuzeo stranku, počeo da jača, dao manjinsku podršku vladi DSS, onda se pomirio sa Borisom Tadićem, ušao u DS vladu, postao najefikasniji ministar i „najevropljanin“. Opet nas, redakciju Danasa posetio i opet bio fin, ali nekako odlučniji. Desi se šta se desi na đurđevdanskim i naknadnim predsedničkim izborima i Ivica se „izgubi u prevodu“. Nije više „najevropljanin“ već „mali Sloba“. Ali, ako se slučajno njegove ambicije izjalove i ne uđe u vladu (nikada ne treba isključiti tu mogućnost, to jest „veliku“ koaliciju DS-SNS) ili ne dobije sve što želi, opet će se Ivica vratiti u „finu“ fazu. Do sledeće prilike.
Zamislimo da DS ne uđe u sledeću vladu već ode u opoziciju. Kako bismo se mi novinari radovali da ih u Skupštini dočekamo kao opozicione poslanike. I njima bi to dobro došlo, da se malo presaberu, pročiste, spuste na zemlju i izbegnu teške poslove koji čekaju sledeću vladu: MMF, Kosovo, vraćanje kredita (kojim su nas doduše uglavnom oni zadužili)… I onda se, posle sledećih izbora, vrate u velikom stilu. SNS, pa i oni su bili na vlasti, ali pod drugom „firmom“. Svašta se u to vreme, dok su kao radikali vladali sa socijalistima, dešavalo, ne ponovilo se, ali se Nikoliću i Vučiću jedna stvar mora priznati. Uvek su pošteno brojali glasove i priznavali rezultate izbora. Pošteno su otišli s vlasti, sad bi da se vrate, ali videćemo…
Odlazak s vlasti, ipak, nosi sobom određene rizike, ako ne u Srbiji, ono u bližem okruženju. Setimo se Sanadera, a ni Berluskoniju se izgleda ne piše dobro. Milanski tužioci traže da bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni (u nas poznat i kao tvorac nadimka „prezident Kluni“ za bivšeg nam predsednika) bude osuđen na tri godine i osam meseci zatvora zbog utaje poreza. Da li će Srbija dobiti svog Sanadera ili Berluskonija? „Javlja“ mi se da će najavljen nastavak borbe protiv korupcije morati da nam donese nekog „kapitalca“, a ne, kao do sada samo „boraniju“, ali ko će to biti zavisi od toga ko će formirati sledeću vladu. Kandidata nam bar ne manjka. A da ćemo vladu dobiti, ne brinite, hoćemo. Zar bi američka ambasadorka Meri Vorlik otišla na odmor da nije ubeđena da će sve biti OK u zemlji Srbiji? Budite zato spokojni, vladu ćemo dobiti, ali kakva god bila, crno nam se piše.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
