Mirza Delibašić

Ovaj rođeni Tuzlak igrao je u tuzlanskoj Slobodi, sarajevskoj Bosni, španskom Realu, ali je ostao upamćen po nastupima u reprezentaciji Jugoslavije koja je tih godina osvojila tri najvažnija „zlata“, evropsko, olimpijsko, svetsko. Za najboljeg košarkaša Jugoslavije proglašen je 1980. godine, nakon briljantne igre na Olimpijskim igrama u Moskvi. Zbog moždanog udara je 1983. već u 29. godini, završio igračku karijeru, ali je, kao selektor i direktor Bosne i reprezentacije BiH, ostao u košarci. Tokom opsade Sarajeva u ratu 1992-1995. godine, nekoliko puta je izlazio iz grada da poseti suprugu i sina koji su bili u Trstu, ali se uvek vraćao da bude sa svojom „rajom“. Umro je u Sarajevu, 2001. u 47. godini. BiH je te godine ostala bez svoja dva simbola i bisera. Davorin Popović, legendarni vođa „Indeksa“ umro je 18. juna, a Mirza Delibašić 8. decembra. Sarajevo je Popoviću i Delibašiću podiglo zajedničko spomen obeležje.

„Prerana smrt velikog košarkaškog asa i nadasve sjajnog čoveka duboko je potresla ne samo košarkaški prostor EX-YU već i celu košarkašku Evropu, posebno Španiju u kojoj je nezaboravni „Kinđe“ za samo dve godine ostavio večni trag“, pisao je Vladimir Stanković za nedeljnik Vreme, u tekstu posvećenom Delibašiću. Španski mediji su smrti Delibašića posvetili veliku pažnju, a koliko su ga cenili pokazuje naslov Asa -„Poslednji genije“. Stanković je tada napisao da je „španska javnost saznala mnoge detalje koji više govore o Mirzi kao čoveku nego kao košarkašu jer o ovom drugom nema uopšte diskusije, svi su složni u oceni da je bio igrač s najviše talenta koji je zaigrao pod španskim koševima“. Lolo Sainz, Delibašićev trener u Realu priznaje da je „najviše naučio od Mirze“. Ispričao je da je Delibašić 1983. odbio da naplati od Reala obeštećenje za raskid ugovora iako je imao još jednu godinu. Kad su mu ponudili nadoknadu, odgovorio je: „Nisam navikao da naplaćujem nezarađeno. Biće dovoljno da me učlanite u klub.“ Druga anegdota je još upečatljivija. Jednom je ekonoma Anhela zavitlavao kako vozi krš od motora. Ovaj mu je uzvratio: „Ti bi mogao da mi kupiš novi, imaš dovoljno .“ Dva dana kasnije, Anhel je vozio novi motor – Delibašićev poklon.

Delibašića se naravno živo seća porodica, supruga Slavica, sinovi Dario i Danko. „Mi smo 15 godina zajedničkog života živjeli dinamično, intenzivno. Moj Mirza je uvijek govorio da su u životu bitni samo ljubav i ljepota. LJepota duše, biljaka, naše države… Sve je bilo smiješno u odnosu na ljubav. Sve materijalne stvari, svi ti lažni moralisti, to je sve neko divljanje za životom, traženje nečega što je nerealno, a u biti su ljubav i ljepota najbitniji“, govorila je Slavica Delibašić 2015. za Avaz.

Da je sreće i pameti, cela BiH bi se 9. januara sećala Mirze Delibašića i drugih svojih velikana. Ali, sreće i pameti nema ni u Bosni ni u Hercegovini, a ni šire, pa se tako 9. januara, u inat svima, Bakiru, Bošnjacima, muslimanima, Ustavnom sudu, NATO, Zapadu… u Banjaluci okupila grupa srpskih političara s obe strane Drine, iz RS i Srbije da proslave „praznik“ manjeg BiH entiteta. Svašta se čulo, uglavnom ništa ni novo ni pametno. Dodik je ponovo pretio da će da brani Srbe i RS, koje, doduše, niko ne napada i najavio ujedinjenje sa „maticom“ Srbijom. Glavni gost predsednik Srbije Tomislav Nikolić nije najavio ujedinjenje, već još specijalnije specijalne veze i primetio da postoje sitnije razlike između Banjaluke i Beograda. „Moj brat“ Mile (Dodik) otvoreno iznosi naše najintimnije i najsakrivenije želje i ideje, a ja mislim da možda može i kao zmija uz drvo da se čovek popne, priznao je Nikolić. Samo što čovek nije zmija.