Moj i tvoj Beograd i Pirot

Mediji oduševljeni Čordićevim potezom, ja, ni prvi, a ni poslednji put u čudu. Policija se sigurno maksimalno angažovala 10. oktobra. Policajci su, radeći svoj posao bili na ulicama Beograda i bili glavne žrtve divljanja huligana. Cenim i poštujem to, a huligane i huliganizam prezirem, ali, izvinite, šta je u Čordićevom potezu vredno tolikog divljenja?

Čovek je, ponovo se izvinjavam, urlao na jednog huligana koji je sedeo na pločniku, možda i zato što je „zaradio“ neku povredu i udarac pendrekom. Huligan ili učesnik protesta je kukao da ga nešto boli, a Čordić mu je slikovito „objasnio“ da ga baš zabole… što njega boli i krenuo salvom psovki. Zašto to predstavljati kao junaštvo? Zar takvo obraćanje nije, izvinjavam se, mnogo se izvinjavam, kršenje pravila policijske službe? Šta da je na reči „moj Beograd si došao da lomiš„, huligan odgovorio „Brate, ja sam sa Dorčola“. Da li bi to značilo da može da lomi? Znam da ne bi, al cinizam mi ne da mira. Uostalom, zar je bitno ko je odakle? Niko ne sme da lomi i uništava javnu i tuđu privatnu imovinu i tačka. Važi to ne samo za Beograd već i Surdulicu, Tutin, Preševo, Adu… Neka policija ispita kako to da je, kako kaže direktor policije Milorad Veljović, 60 odsto učesnika divljanja po Beogradu stiglo iz unutrašnjost. Ko ih je i da li organizovao I platio? Ali, nemojte da se stvara „zla krv“ između Beograđana i građana Srbije iz unutrašnjosti i ovim povodom. Ima je već dovoljno. Čini mi se da za poremećene odnose između „prestonog“ grada i ostatka Srbije nisu toliko odgovorni „obični“ Beograđani, na jednoj i građani drugih mesta, na drugoj strani, već vlast koja je kratkovidom politikom napravila nepremostiv ekonomski i socijalni jaz.

Potpredsednik vlade Srbije Božidar Đelić je rođeni Beograđanin, ali je poreklom Piroćanac. Nedavno je obišao fabriku „Tigar“ u Pirotu, obećao 12 miliona evra kredita, ali umesto uobičajenog razgovora sa lokalnim funkcionerima, otišao je u susednu Babušnicu. Razlog – ne sviđa mu se sastav lokalne vlasti u Pirotu. U Babušnici je vlast „na liniji“ i odgovara vladajućoj strukturi na republičkom nivou. U Pirotu je, međutim, početkom februara došlo do sukoba unutar vladajuće Koalicije za Pirot. Đelićeva DS je postala opozicija, a nedavno se vladajućoj koaliciji G17 plus, SPO i SPS, pridružila ni manje ni više nego – SRS.

Đeliću je „teško da razume da neko želi Pirot u Evropi a pravi koaliciju sa radikalima“. U pravu je. Nije lako razumeti takvu kombinatoriku, ali lokalna vlast ima brojne specifičnosti i krase je svakakve koalicije. Ni ja ne volim SRS, ali, demokratija podrazumeva poštovanje izborne volje građana. Privatno, Đelić ima pravo da ne ide u neki grad i ne razgovara sa pojedinim lokalnim čelnicima, ali kao potpredsednik vlade ne sme da pravi razliku po partijskom opredeljenju. Koliko li smo samo kritikovali Miloševićevu vlast kada je, „zavrtanjem slavine“ i ignorisanjem kažnjavala one sredine koje su se drznule da na lokalnom nivou glasaju za tadašnju opoziciju? Zašto bismo slično ponašanje DS, personifikovano u Đelićevom potezu, tolerisali? Đeliću sad neki Piroćanac može da vikne „moj si Pirot došao da uređuješ“…

Druga Đelićeva rečenica je, najblaže rečeno, vrlo problematična. „Mislim da je uputno da se napravi jedna vlast koja održava vlast na nacionalnom nivou i ne vidim nikakav valjan razlog da tako ne bude u rodnom gradu moga oca“. Praktično to može da znači da Srbiji nisu potrebni izbori na svim nivoima. Da ukinemo lokalne i da u svakom gradu i opštini formiramo vlast po mustri većine u Skupštini Srbije, to jest vlade. Tako bismo vlast sa nacionalnog najefikasnije preslikali na lokalni nivo i uštedeli pare za izbore. Šta će nam izbori za parlament? Ajde da imamo samo za predsednika Srbije. Nek onda predsednik Republike bira vlast na republičkom i lokalnom nivou. Predsednik bi iz Beograda tako zavladao celom Srbijom i imali bismo „efikasan“ sistem. Šta će nam uopšte izbori ako su „svi isti“? Ajde da „jednog istog“ imenujemo za vladara, pa nek vlada i da nas ne cima izborima. Dobro, znam da Đelić nije ništa slično mislio, ali ume da inspiriše svojim potezima i izjavama.