Most neće pasti

Čim sam sletela na Ataturkov aerodrom u Istanbulu videla sam znak o zabrani pušenja i kazni od 69 lira, nešto više od 30 evra, za one koji je prekrše. Nasmešila sam se i pomislila ono što mi se i prvi put motalo po glavi kad su, pre nekoliko meseci, turski zakonodavci uveli potpunu zabranu pušenja u restoranima, kafićima i ostalim javnim mestima: „E, što će Turci da je poštuju“. Sećam se tadašnjih protesta uglavnom turskih ugostitelja sve sa smešnim scenama kad su se isti maltene takmičili ko će više cigareta da stavi u usta i istovremeno ih puši. Mnogi imali po dve-tri cigarete, plesali neke orijentalne igre, sve delovalo karnevalski. Bila sam ubeđena da će njihov protest uroditi plodom, ali istu temu sam davno zaboravila.

Nit sam pušač nit živim u Turskoj, mada sam se, povodom naših tadašnjih predloga o pooštravanju zabrane pušenja letos već bavila istom temom i uporednim pokušajima Turske i Srbije da zabrane pušenje. Založila sam se za poštovanje ljudskih prava i pušača, ali poenta teksta je bila u zapažanju da naši zakonodavci olako prihvataju evropske standarde u jednoj, a zanemaruju u drugim oblastima. Možda nisam bila dovoljno jasna jer mi je Komisija za prevenciju pušenja odmah odgovorila oštrom i dugačkom reakcijom. Istoj instituciji ovom prilikom, tek uzgred, odgovaram da mi nije bio cilj da ugrozim borbu protiv pušenja u Srbiji već da istaknem da je lako zabraniti pušenje, ali da bismo od Zapada i EU mogli da preuzmemo radne navike, kontrolu finansiranja političkih partija, prikupljanja i trošenja budžeta… I u tim oblastima bi trebalo težiti evropskim standardima, a ne samo u zabrani pušenja.

Ista institucija, Komisija za prevenciju pušenja, komentarisala je i moje sumnje da će Turska poštovati usvojenu zabranu pušenja. Priznajem, bila sam u krivu, a oni u pravu. U Turskoj, naime, poštuju zabranu pušenja, a pušači se retko viđaju čak i u onim pušačkim oazama oko poslovnih zgrada. Verovali ili ne, u restoranima, kafićima, kafečajdžinicama, kancelarijama… nema pušenja. Bar u onim sredinama koje sam obišla. Onaj moj smešak „E, što će Turci da poštuju zabranu pušenja“ se dakle pretvorio u šok. Vlada Srbije je krajem prošle godine usvojila Predlog zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Kako ćemo mi poštovati ovaj Zakon? Kao prošle? Videćemo, ali ništa me ne može iznenaditi posle turskog šoka. Možda se čak i desi da u Srbiji počne primena i poštovanje nekog zakona, te unapred žalim poznanike pušače.

Jedno od prvih pitanja koja sam po sletanju na aerodrom Nikola Tesla postavila jeste: „Je l’ Gazela gde je nekad bila?“ Na sreću, jeste i stajaće tu, nadamo se i uzdamo u svevišnjeg, još dugo, dugo. Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanović najavljuje da će saobraćaj preko najvažnijeg beogradskog mosta Gazele biti normalizovan početkom iduće nedelje. Ako dobro razumem izjave nadležnih, to što se desilo i nije neki problem. Digli smo frku bez veze. Malo je izgleda napukao površinski sloj mosta starog 40 godina, ali nije ništa strašno. Sanacija će trajati nedelju dana. Most neće pasti. Teretni saobraćaj je sa Gazele preusmeren na tunel Stara Straževica koji je otvoren za saobraćaj posle ekspresnih završnih radova. Još se, međutim, ne zna kada će i kojim novcem biti urađena preko potrebna i najavljena potpuna rekonstrukcija mosta Gazela. Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka trebalo bi da kreditiraju rekonstrukciju Gazele, ali grad i evropski finansijeri ne slažu se oko ispunjenosti uslova za početak gradnje, a problem je opet iseljeno romsko naselje.

Beogradski gradonačelnik Dragan Đilas smatra da treba da sačekamo 15. mart i ako dogovorene pare ne stignu, tražimo novog finansijera. Da li ćemo i gde naći pare ukoliko propadne kredit ove dve banke? Nije isključeno, ali to bi donelo novo odlaganje. E, kad se setim onih priča o koridorima 10, 11, 12, 113, brzim prugama, kupovini propale luke Bar, auto putevima po celoj Srbiji i šire… Šta reći sem da nada poslednja umire? Jednog dana će valjda neki od tih koridora biti završen, a Beograd dobiti još neki most. Ništa me ne može iznenaditi posle turskog šoka.