Muke po predsedniku

Mnogi se smeju njegovim dosetkama, zabavlja ih. Zaboravili izgleda šta je ovaj na prvi pogled prostodušni debeljko radio devedesetih u Srbiji i republikama bivše Jugoslavije. Bili tada neki ratovi, kojima je Šešelj značajno doprinosio ne samo huškačkom ideologijom i retorikom već i slanjem dobrovoljaca, a i voleo je da zapuca s brda na opkoljeno Sarajevo. Bio aktivan i u Vojvodini, kada su njegove skupove ponekad pratile i eksplozivne naprave „slučajno“ bačene baš na kuće vlasnika hrvatske nacionalnosti. A što je u Skupštini Srbije bio „zabavan“.

            Imao Šešelj silne simpatizere i članstvo. Izdvajali se današnji predsednik i premijer Srbije Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Pala i kumstva između njih trojice, ali kako to obično biva, pukla i kumstva i prijateljstva. Znamo šta se u trouglu Šešelj-Nikolić-Vučić poslednjih godina dešavalo. Bogu hvala, opametili se Nikolić i Vučić, napustili radikalski i krenuli naprednjačkim putem. „Izdaju“ Šešelj ne prašta, ali su njegovi višemesečni napadi selektivni. Predsednika „rastura“, a prema premijeru je vrlo obziran. U „bomba intervjuu“ vodećem tabloidu u Srbiji, Šešelj objašnjava da Nikolića napada jer ga „beskrajno mrzi“. „Vučića ne mrzim. On mi je politički protivnik“, dodao je lider radikala, koji tvrdi da predsednik Srbije ima vanbračnu decu koju ne priznaje. Navodna majka već demantovala. Nek sad neko kaže da su rijaliti programi zanimljiviji od političke scene Srbije? Mada nije lak izbor između gledanja Kristijana kako spava i čitanja Šešeljevog intervjua.

            Skandalozni intervju savetnica predsednika Stanislava Pak i SNS oštro su osudili, uz kritiku medija. Potpuno su u pravu, samo što su mediji slika našeg društva, na čije kreiranje značajno utiču i pojedini političari. Javne ličnosti imaju pravo na privatni život koji mediji treba da poštuju. Neprimereno je blaćenje nečije privatnosti i porodice, a javnost bi pitanje da li neki političar ima ljubavnicu ili vanbračnu decu trebalo da zanima samo ukoliko država plaća njihovo izdržavanje. U svakom drugom, to je lični i porodični problem. Mene na primer više zanima da li su Nikolićevi sinovi srušili nelegalno izgrađene kuće na Savi, kako funkcioniše Fondacija Dragice Nikolić nego da li je predsednik imao vanbračnu aferu. Bez obzira na to što Srbija nije SAD i što ovakve priče teško da će uticati na popularnost predsednika (mnogi će mu u mačističkoj Srbiji aplaudirati), Tomislav Nikolić bi morao da se zabrine. Em što niko ne voli da mu privatni život vuku po blatu, em što Šešelj retko govori bez nečije instrukcije.

            Za utehu predsedniku Nikoliću, sličan problem ima i britanski premijer Dejvid Kameron. Lord Majkl Aškroft, milijarder i donator Konzervativne stranke, objavljuje biografiju „Zovi me Dejv“ o britanskom premijeru. Javnost objavljenim delovima već skandalizovana, jer lord Aškroft tvrdi da je Kameron na studijama koristio razne vrste droge, bio član studentskog bratstva poznatog po bizarnim orgijama. Lord je konzervativcima donirao osam miliona funti, ali je ostao bez očekivanog unosnog posla. I nek neko kaže da je najgora osveta ostavljene žene. „Ostavljeni“ političari su mnogo opasniji.