Muke s brojanjem glasova

Nisam je razumela, a sa matematikom je valjda tako – ili je od prvih razreda osnovne škole zavoliš i razumeš ili je zamrziš pa je ceo život izbegavaš.

Mada imamo mlade matematičare koji osvajaju silne nagrade, vrsne IT stručnjake (verujem da i to ima neke dodirne tačke), Srbija je izgleda puna ljudi koji nemaju veze sa matematikom.

Kako drugačije tumačiti to što su nam potrebni dani i nedelje da prebrojimo glasove na izborima, a u više puta većim državama taj posao se završi za nekoliko sati?

Uzmimo na primer prvi krug francuskih predsedničkih izbora održan u nedelju, 10. aprila.

Francuska ima nešto manje od 70 miliona stanovnika, 49 miliona birača, u nedelju glasalo oko 36 miliona. Biračka mesta zatvorena u 20 sati.

Posle manje od pola sata stigle prve projekcije sa izbornih mesta.

Francuski mediji objavili – prvo mesto Emanuel Makron 28, Marin le Pen 23, Žan Lik Melanšon 20, Erik Zamur sedam odsto…

Već oko 20.30 sati, kandidatkinja ekstremne desnice Marin le Pen se obratila u svom izbornom štabu.

Onda se ređali ostali kandidati, a nešto pre 22 sata se pojavio i predsednik Makron.

U ponedeljak pre podne francusko Ministarstvo unutrašnjih poslova na svom sajtu objavilo konačne rezultate izbora, koji su se prilično slagali sa prvim projekcijama sa izbornih mesta.

Prema tim rezultatima Emanuel Makron je osvojio 27,85 odsto glasova, Marin Le Pen 23,15 glasova i njih dvoje ponovo idu u drugi krug.

Mnogi upozoravaju da kandidatkinja ekstremne desnice le Pen prvi put ima šanse da pobedi.

Ublažila je retoriku, približila se građanima time što je u prvi plan kampanje stavila poskupljenja, ekonomske teškoće i teme, pa više nije „jeres“ glasati za nju.

Makron se, s druge strane, više bavio globalnim temama nego problemima siromašnih Francuza.

Svestan je kritika i zamerki, te je odmah posetio Denen, jedan od najsiromašnijih francuskih gradova na industrijskom severu.

Mora da pokaže biračima da nije samo „predsednik bogatih“ već svih Francuza.

Verujem da će Makron ponovo pobediti, ali da vidimo šta se dešava kod nas.

Imali smo nedelju pre Francuza predsedničke, parlamentarne i lokalne izbore u Beogradu, Boru i nekoliko opština.

Francuzi su glasove prebrojali i objavili za nekoliko sati, a mi još brojimo.

Kako to?

Ne umemo da brojimo?

Fale nam matematičari?

Znamo ko je pobedio na predsedničkim izborima (možda je samo to i bitno, ostali nisu važni), republički se ponavljaju na nekoliko mesta, a glasovi na beogradskim se još broje i rešava o prigovorima opozicije.

Srbija je po brojkama čudna zemlja.

Imamo oko sedam miliona stanovnika, a čak 6,5 miliona birača.

Šta je to naspram 49 miliona francuskih birača?

Ima ipak neke sličnosti između istorijski bliskih Francuske i Srbije.

Desnica jača u obe zemlje.

Imamo čak i lidera desničarske koalicije, diplomca Sorbone.

Neko bi očekivao da isti, koji je godinama živeo u Francuskoj, zapeva „Šanz elize“ („Jelisejska polja“), „Život u ružičastom“, „Natali“ ili neku drugu poznatu francusku šansonu, ali za veselje mu ipak bolje „paše“ ona o đeneralu Draži.

Za Francusku ne brinem, ne živim tamo, dovoljno su jaki da se izvuku iz problema, imaju sistem koji iako predsednički može da spreči svaki pokušaj autokratije.

Kod nas je ipak nešto drugačije.

Možda bi nešto Francuzi ili bar Makron mogao da nauči od svog prijatelja predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

„Očigledno je da ne slušamo dovoljno 38 miliona Francuza koji zarađuju manje od 2.000 evra mesečno“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Žeral Darmanin.

Da je pitao druga Aleksandra, Makron bi znao kako da osvoji glasove siromašnih.