Nadica, Tomica i Ivica

Da podsetim, u Boru su nedavno održani vanredni lokalni izbori, uoči kojih je lokalna pošta građanima na kućne adrese uručila uplatnice kojima se traži da uplate po 1.800 dinara, kao pomoć naprednjacima. Ne zna se koliko građana je zbog ovih naravno lažnih uplatnica odustalo od nakane da glasaju za naprednjake, tek skandal je pukao. Najpre je saslušana direktorka pošte u Boru koja se izvinila, ali nije otkrila NN lice koje je donelo lažne uplatnice. Protiv nje i još dvoje ljudi podignuta krivična prijava. Onda su, nešto više od 12 sati pre najavljenog početka Vučićevog štrajka, privedeni Petar Komnenović, osumnjičen za distribuciju lažnih uplatnica, i zamenik generalnog direktora JP PTT Srbije Miloš Miščević, funkcioner DS. Tadićeva DS je odmah saopštila da zaštićenih nema i da je u njihovom interesu da se sve istraži, a podrazumeva se da ova stranka nema nikakve veze sa ovom nepodopštinom. Da li imaju Komlenović i Miščević, pokazaće istraga. Možda i neće.

Lako je Vučiću, on je opozicija, ali u kakvim su mukama funkcioneri vladajuće koalicije bili ovih dana. Nadica Momirov, sada već bivša državna sekretarka u Ministarstvu kulture, smenjena je zbog lažnih diploma o stručnoj spremi. Kako li je godinama krila podatak da nema fakultet već srednju školu, da nije predavala koliko je tvrdila da jeste i ostalo? Sve su to dovoljni razlozi za smenu, ali kakvi su se sve funkcioneri provlačili, što li Nadica „pade“? Nadica je inače iz G17 plus, a toj stranci naravno ne pada na pamet da smeni ministra zdravlja Tomicu Milosavljevića. Koji put neko traži Milosavljevićevu ostavku? Čini mi se četvrti, peti. Priznajem da sam se, kada je Milosavljević operisao diskurs herniju u Nemačkoj aprila ove godine, založila za njegovu smenu jer je tim činom, cenim, dokazao da je stanje u zdravstvu Srbije loše, a za to kao ministar treba da snosi posledice. Sada je opozicija jedinstvena, pa naprednjaci, narodnjaci i LDP, traže Milosavljevićevu ostavku zbog hapšenja rukovodstva Instituta za onkologiju i radiologiju i predstavnika nekoliko farmaceutskih kuća u aferi „citostatik“. Milosavljević je naravno njihov apel odbacio, ceneći da je „reč o nameri opozicije da izvuče jednu ciglu iz vladajuće koalicije“. G17 plus nije opoziciju ni udostojila odgovora. E, sad nisam za Milosavljevićevu smenu. Jednostavno, čovek koji preživi tolike skandale i kritike treba da ostane na mestu ministra. Možete li da zamislite neku vladu Srbije u skorijoj budućnosti bez ministara Tomice Milosavljevića, Mlađana Dinkića i Rasima Ljajića? Ja ne mogu. I zato Tomica ne treba da odlazi. Ni sada ni uskoro.

Ivica Dačić je tek u ovom sazivu postao ministar unutrašnjih poslova, potpredsednik i prvi zamenik premijera („tri u jednom“) i koliko god da su mnogi doživeli blagi ili jači šlog ulaskom u vladu lidera SPS, znam neke od njih koji danas i te kako pohvalno govore o njegovom ministarskom radu. Nisu inače simpatizeri SPS i nisu zaboravili „kofer“. „Viteški sam se odnosio prema svima koji su me napadali, i u partiji i van nje. Sve sam otrpeo, ustao kad je bilo najteže, ali svaki dan me vraćaju u blato! Više mi je preko glave da sam kriv za sve u državi, a da nisam zaslužan ni za šta“. Sve su to Dačićeve reči, a lider SPS ne isključuje mogućnost povlačenja iz politike. Da li iko pamti da je u zemlji Srbiji neko svojevoljno i mirno napustio politiku i vlast? Ja ne pamtim. Zašto bi onda Ivica bio izuzetak? Čak i kad bi želeo da se povuče iz politike, „partija to neće dozvoliti“, kaže Mrka. A kad Mrka i partija nešto kažu…