Najmlađa žrtva

Imao je 15 godina, kada je ubijen 1995. Identifikovan je 2011. godine.

Pokopan je uz oca Turabiju i brata Almira, koji su u Potočarima ukopani 2003. odnosno 2011.

Traže se još ostaci njegovog brata Senada, takođe ubijenog u pokušaju proboja iz Srebrenice ka položajima pod kontrolom Armije BiH.

Elvirova sestre ubijena je u Srebreniku.

Porodica Salčinović vodila je miran i skroman život u istočnoj Bosni, nestala je u nekoliko dana.

Nisu bili ratni zločinci, ubice, kriminalci, već obični ljudi koji su pokušavali da žive svoje male živote.

Više ih nema.

Verovatno najružnija kletva ovih prostora glasi: „Seme ti se zatrlo“. Salčinovićima se zatrlo.

Da li je neko time srećan, zadovoljan, život mu je bolji jer Elvira i Senada više nema?

U julu 1995. godine VRS i MUP RS-a nakon višednevnog napada najpre iz vazduha, zatim tenkovima i pešadijom, osvojili su „Zaštićenu zonu Srebrenica“, u kojoj je vojnici UN trebalo da zaštite hiljade Bošnjaka izbeglih i proteranih iz svojih kuća u susedstvu.

Srpska vojska, policija, paravojne formacije pobile su narednih dana više od osam hiljada Srebreničana koji su se predali.

Uglavnom su ih prvo mučili, onda streljali. Vojni i politički vrh RS-a je pravosnažno presuđen za ratne zločine i genocid.

Munira Subašić, predsednica Udruženja Pokret majki enklave Srebrenica i Žepa, kazala je za N1 kako je najveći uspeh nje, ali i ostalih majki iz Podrinja što su odškolovale i odgajile 5.500 dece da ne mrze.

Razume svaku majku, bez obzira na veru i nacionalnost, koja je u ratu izgubila dete.

„Imam jednu majku Srpkinju koja je izgubila jedinca i kada bi neko rekao da je našla i jednu njegovu kost – dala bih muštuluk“, kaže žena koju je predsednik srebreničke opštine Mladen Grujičić (SNSD) nazvao „motorom mržnje“.

Za neke druge mržnju širi Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra Srebrenica koji se, uoči komemoracije, na međunarodnoj konferenciji u Srebrenici, izvinio za zločine Handžar divizije tokom Drugog svetskog rata.

„Želim da pokažem da nijedna historija nije elegantna – svaka je grbava i krivudava, ali nemamo izbora nego je prihvatiti. Drugo, zato što vam se obraćam u ime potomaka, djece i unuka generacije Bošnjaka koja je ubijana sa identičnim ili sličnim motivom devedesetih zbog kojih su vaši preci ubijani četrdesetih godina prošlog vijeka, zbog kože s kojom su se rodili“, kazao je Suljagić.

U Srbiji se Srebrenica i dalje uspešno ignoriše, izuzimajući pojedince koji odu u Potočare, nekoliko hrabrih NVO koje se okupe u centru Beograda, odaju počast, upale sveće pred zgradom Predsedništva.

U kojoj je sada legalan i legitimni predsednik čovek koji je vredno širio mržnju devedesetih i huškao na rat.

A to govori više o našem, teško obolelom društvu, nego njemu.

Kada u vrtlog mržnje i nasilja uđete, iz njega se teško izlazi, jer mržnja i nasilje se samo repriziraju u različitim formama.

Jednom „Turci“, onda „ustaše“, pa LGBT i „strani plaćenici“… i dođemo do tragedije u „Ribnikaru“ i okolini Mladenovca.

Sve su to lica i naličja iste „medalje“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.