Kako piše kolega iz Bijelog Polja Kemal Musić, bjelopoljski Romi nisu 8. aprila slavili Svetski dan Roma. Nije im niko branio, štaviše premijer i vlada Crne Gore im čestitali, ali tamošnji Romi ne prihvataju „novokomponovane“ praznike već se drže Đurđevdana. „Za Đurđevdan, skupljamo se da budemo složni. Dan Roma je nova moda i ja to do sada nijesam čula, a imam 65 godina. Mi to u Bijelo Polje ne slavimo, samo ovi Romi i Egipćani u Podgoricu“, objašnjavala je Marija Božović.
Đurđevdan će, sem Roma, slaviti pola „ostatka“ Srbije, a neki će imati duplo slavlje. Demokrate, naprednjaci ili neko treći, videćemo. Slaviće 6. maja i mnogi u Francuskoj, mada verovatno ne znaju šta je Đurđevdan, iako su neki od njih gledali „Dom za vešanje“.
Lako je Francuzima. Francuska ima 65 miliona stanovnika, a predsedničkih kandidata u prvom krugu, 22. aprila, „samo“ 10. U Srbiji nešto više od sedam miliona stanovnika, a kandidata 12. Demokratija, bato. Još bitnije razlike između dve zemlje su demokratske institucije i sistem koji u Francuskoj ima vekovnu tradiciju, a kod nas je u povoju, ali i višestruko veći BDP, (u Francuskoj više od 34.000 dolara, u Srbiji oko 10), životni standard… Lako je Francuzima. U nedelju, 6. maja, završiće se njihova izborna muka jer je drugi krug i biraju između dva kandidata aktuelnog predsednika Nikole Sarkozija i socijalističkog kandidata Fransoa Olanda. Nama će muka da potraje jer ćemo tog dana imati lokalne, parlamentarne i prvi krug predsedničkih izbora. Posle kog se očekuje drugi.
Pošto stranci, posebno zapadnjaci vole da se mešaju u izbore u Srbiji, ajde da se i ja izjasnim o francuskim. Dileme nemam i da sam građanka Francuske glasala bih za Olanda. Kako stvari stoje, to jest agencije predviđaju, većina glasača u Francuskoj izgleda ima isti stav. Dosta im je Sarkozija. Francuzi mu izgleda ne praštaju lošu ekonomsku situaciju i rekordan broj nezaposlenih, a ja odvratne demagoško-ksenofobične izjave protiv imigranata (sin doseljenika oženjen strankinjom primećuje da u zemlji ima previše stranaca, sic) i muslimana (da se protiv nezaposlenosti borio žestoko kao protiv burki, bolje bi mu bilo), vojnu akciju u Libiji, nehumano uklanjanje „divljih“ naselja, ekspresno proterivanje rumunskih Roma… Sve u svemu, kad vidim i čujem Sarkozija, pomislim da mi sa ovim „našim“ političarima i nismo tako loše prošli. Ali, Francuska ima uređen sistem koji čak ni Sarkozi ne može da dovede u pitanje. Lako će Francuzi presuditi 6. maja, kako ćemo mi? Kod nas analitičari predviđaju status quo, pobedu i eventualno redefinisanje sadašnje koalicije (izlazi URS, ulazi LDP), ali tek ćemo videti. Em kod nas istraživači uvek omanu, em su birači toliko nezadovoljni i razočarani da se ne zna kako će reagovati 6. maja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
