Narod pita i bira

Posle 15-ak minuta, „Farma“ se završila, i poče emisija „Narod pita“. Voditelj, čuveni Saša Popović okupio gomilu gostiju, estradne zvezde, jednu poslanicu i poče okrugli sto o prethodnim skandaloznim dešavanjima na „Farmi“, koji su uzbudili Srbiju. Uvodna diskusija ozbiljna kao da raspravljaju o monetarnoj politici ili erupciji onog vulkana nemogućeg imena na Islandu. Posle 15-ak minuta i ovaj okrugli sto sam prestala da gledam.

U ponedeljak uveče opet uključim „Pink“ malo ranije, odgledam najpre kraj dnevnika i podatke o novim uspesima televizije Željka Mitrovića. TV „Pink“ imala prosečan sedmični udeo u gledanosti od 31,7 odsto, „kao drugoplasirani RTS 1 i trećeplasirani Foks zajedno“, „Farmu“ u nedelju gledalo više od 2,5 miliona ljudi (ja među njima)…Bravo, svaka čast. Zanima me hoće li Mitrović kupiti novu jahtu ili povećati zarade zaposlenim i honorarcima na „Pinku“? Ili oboje? Počne „Farma“ i rekapitulacija povjesne svađe između pomenutog Bojanića i nekog lika za kog su mi upućeni rekli da je „reper Đus“. Ta svađa je bila uvod u svađu koju sam gledala prethodne večeri, pa sam otprilike shvatila šta se desilo i zašto su skoro svi krenuli na Bojanića. Opet izdržim 15 minuta, to mi je izgleda granica izdržljivosti i isključim TV.

Ne gadim se na rijaliti i šou programe bliske širokim masama, mada ne odgovaraju mom ukusu i izbegavam ih. Volim, međutim, da budem obaveštena. Zato sam, posle silnih natpisa u skandaloznoj štampi i apela dela građanstva Savetu RRA da ih zaštiti od psovki i primitivizma koji se mogu videti i čuti na pojedinim nacionalnim TV i radio stanicama, posebno u „Farmi“, odlučila da vidim šta se na tom imanju pored Barajeva dešava. Lako je shvatiti. Narod je uvek željan lake zabave i to mu niko ne može i ne treba uskratiti, ali kad neko stalno kuka: „ju,ju, što su nepristojni, samo se svađaju, psuju, kako ih nije sramota, strašno…“ i ne prestaje da gleda isti program, stvar je ozbiljnija. Ne zna se koga pre treba analizirati, aktere farme koje, čast izuzecima, uglavnom čine „poznati iz nepoznatih razloga“, samozvane ili ostarele zvezde istanjenih novčanika čije je ponašanje dno dna ili mazohisti koji to gledaju. Turbo folk je devedesetih godina služio za zaglupljivanje i uspavljivanje naroda, a takvu funkciju danas imaju rijaliti programi. Da sam neka vlast, iste bih bez razmišljanja i bez obaziranja na ljudska prava, zabranila. Od prava na gledanje takvih gluposti, bitnija su, čini mi se, neka druga. Prvo ljudima treba omogućiti da rade, zarade, opismeniti ih, pa onda nek biraju šta će da gledatu i slušaju.

Na svoju i sreću mnogih drugih, nikada neću biti vlast. Sreću da dođu na vlast, po svojoj prilici, neće u skorijoj budućnosti imati ni aktuelna crnogorska opozicija. Postoji još jedna sličnost između mene i opozicije okupljene u koaliciji „Bolja Crna Gora“. Ja sam načinila lični podvig i odgledala oko pola sata „Farme“, a oni su uspeli da na nedavnim lokalnim izborima izgube vlast u svoja nekadašnja tri bastiona: Andrijevici, Kolašinu i Žaljaku. Izuzimajući RTS, izbore u Crnoj Gori, ovdašnji mediji su, čini mi se, skoro ignorisali. Što je i normalno. Bili su važniji „Farma“, „satelit“ ili „kofer“. Do „talasanja“ je došlo zbog Đukanovićeve izjave o uticaju Tadićevog savetnika na opoziciju Crne Gore, koja je po mom sudu bila prejaka, kao i prozivanje Beograda. Doduše, sumnjivo je bilo otkazivanje posete predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića Beogradu. Treba se nadati da će Krivokapić uskoro doći i da će Srbija i Crna Gora konačno normalizovati odnose. Ovdašnji javni servis i ono malo medija još uvek „slabih“ na Crnu Goru mogli bi da prestanu da favorizuju propalu crnogorsku opoziciju. Ili neka nam RTS sutra omogući da pratimo i lokalne izbore u Rumuniji, Hrvatskoj ili prijateljskom Maliju koji nije priznao nezavisno Kosovo. To Srbiju sigurno mnogo zanima. Skoro kao rasplet svađa na „Farmi“.