Nata, Dača, kriza i bezumlje

Mladi su, uspešni, popularni, ona – pop zvezda, najpoznatija ovdašnja plavuša, on – nekada uspešan vaterpolista koji se preorjentisao na ugostiteljstvo i ide mu dobro. Dakle, sve su šanse da će, nakon ovog bračnog brodoloma, nastaviti dalje i opet biti zadovoljni i srećni. Sa nekim drugim životnim partnerima, no dobro… Imali su, podsetimo se, još teških iskušenja, Dačinu povredu u saobraćajnoj nesreći, prebrodili su, pa će i ovo. Sad Srbija ne samo što može da odahne već može da se pozabavi i ostalim problemima, koji su, ako je suditi po naslovnim stranama nekih novina, sekundarni u poređenju sa „dramom“ Nate i Dače. Ako ima nekog ko se nije setio, Nata je Nataša Bekvalac, a Dača Danilo Ikodinović.

A koji su to problemi koji Srbiju more? Brojni su i teško ih je nabrojati, ali krenimo od aktuelnih. Štrajk prosvetnih radnika. Prosvetari štrajkuju od 28.januara, traže povećanje plata u prosveti od 24 odsto i isplatu zakonom zagarantovanih otpremnina i nadoknada. Vlada je rekla istorijsko „NE“ jer bi povećanje plata prosvetnih radnika, kako je izračunao premijer Mirko Cvetković, urušio budžet države. Pregovori su nastavljeni, uključila se i Agencija za mirno rešavanje sporova. Ministarka finansija Diana Dragutinović nekako našla još četiri milijarde za školstvo, ali prosvetari su tražili osam, pa snizili na 5,5 milijardi…Možda se i dogovore. Ali, krenuli su i policajci. Nezavisni sindikat policije počeo je štrajk u četvrtak, zahtevajući povišicu od 40 odsto. Traže i bolju opremu. Policijski sindikat Srbije ne podržava štrajk. Protest se nastavlja i čeka se povratak iz SAD ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića. Posle molitvenog doručka kod Obame, za koji dan će Dačić doručkovati sa policajcima. U „niskom startu“ su lekari, farmaceuti, zaposleni u kulturi…Svi traže veće plate i bolje uslove rada. Ni mi u privatnom sektoru, pogotovo medijima, nismo zadovoljni, ali ko nas šta pita? Tržišna ekonomija, bato i seko. Ako hoćeš radi, ako nećeš, ima ko hoće i lako će se naći među više od 700.000 zvanično nezaposlenih.

Vlada razume i saučestvuje u patnji zaposlenih u javnom sektoru, ali para nema. Ministri su jedinstveni u oceni da je položaj zaposlenih težak, ali smatraju da su zahtevi sindikata nerealni jer ekonomska situacija ne omogućava da se oni ispune. Kako je saopšteno, Vlada je na nedavnoj sednici ocenila da je štrajk prosvetnih radnika doveo do ozbiljnog poremećaja nastavnog procesa. „Vlada je spremna da sa sindikatima nastavi razgovore o unapređenju položaja zaposlenih u prosveti, kao i sa sindikatima ostalih zaposlenih u javnom sektoru u skladu sa kretanjem ekonomske situacije u zemlji nakon prvog kvartala ove godine“, piše u saopštenju. Nezadovoljne radnike razume i ministar trgovine Slobodan Milosavljević koji kaže da ni sam ne živi bolje. Milosavljeviću je lako. Pesnik je, a poznato je da su svi veliki umetnici svoja najbolja dela stvarali u patnji i siromaštvu. Znači, da bi postao veliki umetnik, Milosavljeviću ne bi bilo loše da još osiromaši. Ali, ima nas koji nemamo umetnički dar pa bismo rado da živimo od svoje plate, a ne umetnosti. Ministar Milosavljević nam je saopštio da je sprečavanje poskupljenja hleba nemoguća misija, ali da ministarske plate, koje se nisu menjale dve godine, neće rasti. „Nije ni moralno ni realno očekivati da državna uprava ima veće plate, osim onih službenika koji primaju minimalce“, kaže Milosavljević. Ni Milosavljević nije odoleo da pronađe političku pozadinu i povezanost između u aktuelnih radničkih protesta i opozicionih aktivnosti. „Ne bi me iznenadilo ni da su nezadovoljstvo prosvetara i protest opozicije u nekoj korelaciji, ali to nije način za rešavanje ogromnih problema koje Srbija ima, pre svega sa siromaštvom, odnosno činjenicom da se od 700.000 do milion građana svakodnevno bori da preživi. Privreda traži manju javnu potrošnju, a ako ispunimo zahtev prosvetara, ona će se povećati“, kaže Milosavljević.

U ovoj zemlji je odavno sve postalo politika, ali zašto je vlastima čudno što su građani ove zemlje počeli da protestuju i štrajkuju? Ako je prosečna plata u Srbiji manja od 40.000 dinara, a vrednost potrošačke korpe veća od 50.000, zar protesti i nezadovoljstvo nisu normalni i očekivani? Ne sme aktuelna vlast da i u ovom slučaju ponavlja greške svojih prethodnika iz devedesetih koji su u svakom protestu videli „snage haosa i bezumlja“, belosvetske i ostale zavere i pljačenike. Tačnije, sme, ali joj ne valja. Pomenuti Milosavljević primećuje da „socijalni pritisak na Vladu raste, ali ni moje kolege ni ja nemamo strah da bi on mogao da eskalira na mitingu opozicije u subotu“. „Ona nema snage da izazove vanredne izbore, jer su i građani svesni da je zemlja na pragu važnih događaja, pre svega, dobijanja statusa kandidata i datuma za početak pregovora sa EU, što će konačno jasno definisati našu evropsku perspektivu“, poručuje ministar trgovine i usluga. Opozicija zaista trenutno nema snage da izazove vanredne izbore, a Egipat je daleko. Na sreću, neće se na platou ispred Skupštine Srbije „desiti“ kairski Tahiri trg, ali da nam se ne piše dobro – ne piše nam se.

No, možda ipak nije vreme za tako bremenite teme. Imamo mi preča posla. Još nismo videli da li je i ko trovao vlasnika Pinka Željka Mitrovića, dogodovštine na „Dvoru“ se izgleda usložnjavaju. A možda se Nata i Dača ipak pomire?