Aleksej Anatoljevič Navaljni (1976-2024.) bio je pravnik, ruski opozicioni političar, antikorupcijski aktivista. Na sebe je pažnju skrenuo svojim istraživanjima korupcije u Rusiji, koja su Rusi masovno pratili uglavnom na društvenim mrežama.
Organizovao je posećene proteste protiv vlasti, kandidovao se za gradonačelnika Moskve, dobio više od 20 odsto glasova.
Kada u Putinovoj Rusiji neko osvoji toliko, mora da nešto vredi.
Navaljnog je Vol strit žurnal opisao kao „čoveka koga se Vladimir Putin najviše plaši”.
Možda malo preterano, jer pre Navaljnog je bio Boris Njemcov.
Navaljni je bio član Ruskog opozicionog koordinacionog saveta i vođa političke stranke “Rusija budućnosti”, kao i osnivač Fondacije za borbu protiv korupcije.
Protivnici su mu zamerali da je zapadni plaćenik, vlast ga je osudila i za „oživljavanje nacionalsocijalizma“.
U avgustu 2020. godine, Navaljni je bio hospitalizovan zbog teškog stanja nakon trovanja nervnim agensom. Lečen je u Berlinu, a nakon oporavka, uprkos savetima većine, vratio se u Rusiju.
Nastavak se zna – zatvor jedan, drugi, presuda jedna, druga, Sibir i “iznenadna smrt”
Džulijan Pol Asanž (1971.) australijski je novinar, uzbunjivač i aktivista, osnivač veb-sajta Vikiliks, Međunarodnu pažnju je privukao 2010. kada je Vikiliks objavio niz tajnih podataka koje je Asanžu dostavila analitičarka američke vojske Čelsi Mening: snimak američkog vazdušnog napada na civile u Bagdadu, američke vojne dnevnike iz ratova u Avganistanu i Iraku, kao i diplomatske depeše.
SAD su ga optužile za špijunažu i ugrožavanje života svojih ljudi na terenu.
Svet hvalio Asanžovu hrabrost, dobio više nagrada. Švedska podigla, pa povukla, optužnicu protiv njega zbog silovanja.
Asanž odmah poručio da iza toga stoje SAD. Sklonio se u ambasadu Ekvadora u Londonu 2012, dobio azil i državljanstvo.
Ekvador mu 2019. oduzeo državljanstvo i oterao iz ambasade.
Londonska policija ga hapsi i od tada je u zatvoru Belmars.
Ne može se porediti sa Sibirom, prima posete, oženio se u zatvoru, dobio dete.
Ali, zatvor je zatvor i Asanž je fizički propao.
Britanski sud odlučio da ga izruči SAD, gde mu po zloglasnom Zakonu o špijunaži preti 175 godina zatvora.
Čekamo konačnu presudu.
Ima li više sličnosti ili razlika između ova dva čoveka i “slučaja”? Za početak, razlika je u tome što je jedan živ, drugi mrtav.
Jedan je sa demokratskog Zapada, drugi bio iz vazda despotske Rusije.
Obojica su se, različitim metodama, borila protiv zvanične politike moćnih zemalja, korupcije, zločina.
Zapad smrt Navaljnog povezuje sa Putinom, navodeći da je spisak “iznenadnih smrti” njegovih protivnika dugačak, mada su kritičari ruskog predsednika retki.
Ako Asanž bude izručen SAD, Moskva će verovatno reći – eto vam zapadne demokratije, borca za slobodnu reč zatočavaju u kazamat, a nama drže lekcije.
Ukoliko se to desi, nažalost, Rusija će biti u pravu.
Ako Asanž bude izručen, biće to poraz prava na slobodno informisanje, drugačije mišljenje, dokaz licemernih standarda.
Zbog toga, a ne zbog snage ekstremne desnice, demokratija propada.
Lepo je govorio Lenjin, glave nam uvek dolaze “mangupi u sopstvenim redovima”.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.