Njegoš, čije delo niti posebno poznajem niti cenim, je, priznajem, imao mudre poruke i stihove. „Ko na brdu, ak imalo stoji više vidi no onaj pod brdom“, jedna je od takvih i zaista se nekada ne samo sa brda već i distance bolje mogu uočiti problemi nekog društva. Naravno uz osnovnu pretpostavku da isto dovoljno poznajete.
Nesumnjivi poznavalac ovih prostora Ajvor Roberts, nekadašnji britanski ambasador u Beogradu, koji je važio za bliskog tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću, u intervjuu za Demostat izneo je stavove koje se ne dopadaju delu javnosti. E, ti Britanci, kako god posmatramo, bilo da su bliski vlastima ili kritikuju poput poslanice Ališe Kerns, nerviraju mnoge u Srbiji.
„Vučić je daleko ispred svih drugih i samo sanjar može verovati da je neko u stanju da zauzme njegovo mesto“, zaključio je Roberts, naglašavajući da, „trenutno ne postoji nijedna druga politička snaga u Srbiji koja može da ima većinu i neophodna ovlašćenja za postizanje dogovora o Kosovu“ i da bi eventualna promena dovela tvrdokorne desničare i proruske snage na vlast.
Nešto drugačije viđenje ima politikolog Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. Prema Džihiću, ankete pokazuju da SNS više nema većinu iza sebe. Srbiju na proleće čekaju izbori koji, kaže, „neće biti fer i pošteni, ali se režim bliži kraju“. „Moja bojazan je da neće ići bez nasilja. Vučić će teško prihvatiti demokratske principe smene vlasti“, procenjuje Džihić. Kome od njih dvojice verovati?
Što se tiče prvog, ne volim to „stabilokratsko viđenje“ ne samo Srbije već i celog Balkana, po kome je nama uvek dobar neki autokrata. Nema veze što ne poštuje demokratske principe, uništava ono malo institucija i sistema koji smo imali, korupcija cveta, ako je bar formalno na liniji Zapada „prolazi“.
Mi Balkanci za bolje nismo, a uostalom za autokrate sami glasamo. Doduše, u slučaju Srbije ne većina, već polovina polovine koja izađe na izbore.
Šta reći o Džihićevom stavu, da li se naprednjačkom režimu bliži kraj i da li bi Vučić mirno predao vlast? Neki su mislili da Đukanović neće mirno otići, ali se to desilo.
Plašim se da mirna predaja ne zavisi toliko od Vučića, koji vlast nesumnjivo voli, dugo je čekao i kako posle samo 11-12 godina da je preda, koliko od bogate kaste stvorene u „zlatnom dobu“.
Zašto bi oni pustili da čovek koji im omogućava da zarađuju milijarde, ruše centar Beograda i grade svoje komplekse, ode s vlasti?
Vučić će, verujem, otići ukoliko građani poveruju u alternativu, ako im se životni uslovi toliko pogoršaju da im prekipi i naravno ukoliko bogata kasta nađe „novog Vučića“. Samo što nama „novi Vučić“ ne bi odgovarao.
Nekada je lepo iz Srbije otići u inostranstvo pa je odatle posmatrati. Predsednik je prvo bio u Budimpešti, onda u Atini. Dva divna evropska grada i čini mi se da mu je, iako je najavljivao silne pritiske, bilo lepo u oba. Sreo i Zelenskog.
Prijateljski se ispričali. Verujem da će se, brzo po povratku u Beograd, Vučić sresti sa ruskim ambasadorom Bocan-Harčenkom.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.