Nekako s proleća

Pre pet godina u pojedinim arapskim zemljama, nekako s proleća, došlo do niza protesta. Građani tražili rušenje diktatorskih režima, bolji život, demokratiju, a, nažalost, dobili skoro sve suprotno. Političke nemire, ratove, još veću bedu. „Arapsko proleće“ srušilo je nekoliko diktatora, stvorilo neke nove, a jedan, Moamer Gadafi ubijen na sraman i ponižavajuć način. Zlo i naopako. Za sve što se desilo i još se dešava u Tunisu, Egiptu, Libiji, Siriji, mnogi optužuju spoljne faktore i naravno najjače SAD.

Pojedinim medijima ovih dana se čini da i našem regionu, daleko bilo, sledi sličan scenario. Nazvali su to „balkansko proleće“. Delovi bivše Jugoslavije nalaze se trenutno u različitim fazama političke krize, ali koliko je racionalno ovo poređenje? Balkan nije Bliski istok. Srbija nije Libija. Vučić nije Gadafi. Poređenje kojim pribegava i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović stoga je krajnje neumesno i ima za cilj širenje straha i panike, kao i „targetiranje“ neistomišljenika. Uzgred, ni Srbija ni ovaj deo Balkana nemaju naftu, pa je malo verovatno da će se Amerikanci previše zainteresovati. Zauzeti su trenutno.

Mešanje „velikih“ u politiku i unutrašnje stvari „malih“ postalo je redovna pojava i verovatno niko nije toliko naivan da sumnja u to. Da li, ipak, Amerikance, Britance, Zapad, na jednoj ili Ruse na drugoj strani treba za sve da sumnjičimo i krivimo? Koliko smo mi „zaslužni“? Zar nije moguće da je više od 20 hiljada ljudi, po treći put, izašlo na protest u subotu u Beogradu zato što je „Savamala“ kap koja je prelila čašu njihovog nezadovoljstva? Hiljade Novosađana možda zaista ne želi onakve kadrovske promene na RTV? Dosta im je obećanja, lažne slike današnje Srbije, glumatanja, drame, patetike… Ali, ne, lakše je reći sve su to „snage haosa i bezumlja“, izdajice i zapadni plaćenici. Lakše, politički profitabilnije, ali dugoročno štetno, jednostavno zato što nije tačno.

Uz redovne „dežurne izdajnike“, poslednjih dana na meti su se našli i ambasadori SAD i EU Kajl Skot i Majkl Davenport. Znači li to da je premijer Aleksandar Vučić odnose sa Zapadom ozbiljno poremetio ili je opet reč o uveličanom sporu? Teško je reći, ali mrka lica premijera Vučića i ambasadora Skota i Davenporta nakon sastanka u ponedeljak, ne slute na dobro.

Umesto da sagleda razloge građanskog nezadovoljstva, vlast, uz etiketiranje svojih kritičara i neistomišljenika („ko drugčije kaže kleveće i laže“), prizivanja „teorija zavere“ primenjuje još jedan oproban recept – setite se šta su radili prethodni. Pošto su „žuti“ rušili objekte pored „Plavog mosta“ i Belvila, protesta nije bilo, sad treba i Savamalu otćutati. Pošto su „žuti“ menjali urednike RTV, što se sad bune. Zar naprednjaci nisu došli na vlast kako bi Srbijom vladali drugačije od „žutih“? Pošteno? LJudi s „fantomkama“ svojevremeno su, uz pucnjavu, hapsili pokojnog predsednika Miloševića, a u aprilu rušili u Savamali. Srbija je, znači, doživela dramatičan napredak, jer ipak nije isto kad neko puca i hapsi i „samo“ ruši sumnjive objekte. „Don't mix frogs and grandmothers“, rekao bi Vuk Drašković.