Nekrofilija

Od početka mi je akcija pomoći Tijani bila sumnjiva kao što mi je sumnjiva svaka humanitarna akcija u ovoj zemlji, od SMS poziva (koji nisu oslobođeni poreza), preko Divčevih do Fondacije Katarine Rebrače. Sećate se nje? Manekenka obolela od raka dojke, operisana, srećom, preživela, oporavila se, onda osnovala Fondaciju za pomoć ženama obolelim od raka dojke. Slikala se Rebrača, reklamirala, uz Infostanove račune Beograđanima stizale uplatnice za pomoć njenoj Fondaciji. Zašto Infostan to radi? Ako neko hoće da pomogne, raspitaće se za broj žiro računa, otići do pošte ili banke i uplatiti. Ko neće, neće ili ne može jer nema dovoljno ni za sebe i svoju porodicu. Nema potrebe da nas Infostan, uz račune, bombarduje uplatnicama za pomoć za gradnju crkava, narodnim kuhinjama i ostalim. Ispostavilo da je Rebrača sa majkom, izgleda, više novca Fondacije koristila za bunde i putovanja nego za pomoć obolelim ženama. Suđenje još traje, a Rebrača tvrdi da joj je sve „namešteno“.

Kada je počelo prikupljanje novca za operaciju u Hjustonu osmogodišnje Tijane, nije mi bilo jasno zašto pomoći baš njoj, a ne Ljubici ili Aniti, devojčicama koje su u isto vreme bolovale od teških bolesti i takođe tražile pomoć za operacije u inostranstvu? A kad su se u akciju „Srce za Tijanu“ uključili milioni „selebriti“, Ceca, Jeca i ostale, moja sumnja se samo povećala. Na sreću, mnogi nisu bili sumnjičavi i „srca kamenoga“, kao ja, te je vrlo brzo skupljen potreban novac, pa i više. Koliko – još se ne zna. Nažalost, Tijana nije dočekala transplantaciju srca. Umrla je u julu u bolnici u Hjustonu.

Poslednjih nedelja Srbiju potresa afera šta je bilo sa parama sa njenog humanitarnog računa? Čak ni meni, sumnjičavoj po prirodi, nije palo na pamet da su njeni roditelji uzeli pare. Ovom i sličnim slučajevima koji uključuju decu, bolesne, ljudske tragedije, treba pristupiti sa „dužnom novinarskom pažnjom“, kako piše u Kodeksu novinara Srbije. Nije sve u senzacionalizmu, ima nečeg i u istini. Prema Tijaninim roditeljima treba imati razumevanje jer su doživeli najteži životni udarac – ostali bez deteta. Ali trebalo bi da ljudima koji su nesebično pomogli Tijani odgovore na pitanje – za šta su i koliko novca potrošili i šta će biti sa ostatkom para? Izjave: „Nemam moralnu ni zakonsku obavezu da polažem račune“ ili „Kada bismo ispričali kroz šta smo prošli boreći se za Tijanu, cela vlada bi pala“, više su nego uvredljive.

Što je najgore, nakon ovog slučaja, Srbija će biti puna sumnjivaca kao što sam ja i niko neće pomagati bolesnoj deci. A ako od države, to jest RZZO očekuju pomoć, dobiti je neće. Nema samo Srbija ovakve probleme. U Hrvatskoj je izbio skandal oko novca prikupljenog za lečenje petogodišnje Norme Šitum, obolele od leukemije. Za lečenje u SAD bilo potrebno 575.000 dolara. Hrvatsku Nora ujedinila kao Tijana Srbiju, potreban novac brzo skupljen. Pa i više. Nora, nažalost, umrla, a sada između Udruge „Hrabro srce“, koja je skupljala novac, i Norinih roditelja počelo prepucavanje gde su novci i šta sa ostatkom para?

Šta reći na kraju? Uzdajte se u sreću ili molite Bogu da se vi i vaši bližnji ne razbolite. Jer, ako vam se to desi, crno vam se piše.