„Sa nama nema neizvesnosti“, verovatno je najpoznatiji predizborni slogan Socijalističke partije Srbije, čija je vlast, u različitim oblicima, obeležila zemlju od obnove višestranačja krajem dvadesetog veka. Zaista nije bilo neizvesnosti.
SPS je na tim prvim višestranačkim izborima osvojila 194 od 250 mesta, ali je tadašnji parlament, u poređenju sa današnjim, bio centar pristojnosti i demokratije.
Ni sa naprednjacima, koalicionim partnerima SPS nema neizvesnosti – koliko god glasova i mesta u parlamentu da osvoje, imali apsolutnu većinu ili samo prostu, zna se – vanredni izbori nam ne ginu.
Opet nam se smeše i to ne samo beogradski, koje smo nekako očekivali i nadali im se već i parlamentarni. A vladu, treću koju predvodi Ana Brnabić kao juče da smo dobili. Još verovatno nismo navikli ni na sve ministre i ministarke.
Koliko nas bismo se setili ko beše ministar informisanja i telekomunikacija? Da je Darija Kisić ne samo ostala bez jednog prezimena već i dela resora pa je sada samo za brigu o porodici zadužena, a Selaković Nikola dobio rad i socijalna pitanja?
Ministarka čega je Jelena Tanasković? A Zoran Gajić? U vladi su ponovo, kao u stara, dobra vremena, moja dva zemljaka Bošnjaka, samo ne Rasim i Suljo, kao nekada, već Husein i Edin. Još se navikli na sve nismo jer vlada je izabrana krajem oktobra 2022. a već nam predsednik i SNS najavljuju nove izbore. Zašto? Kako?
Iznervirali ga socijalisti? Svi znamo da je mnogo emotivan i osetljiv, ako mu pomeneš D od Danila ili A od Andreja – poludi čovek, a ukoliko socijalisti ne slede naprednjake i u Skupštini ne kidišu na opoziciju i ne skaču u prazan bazen zbog AV – koalicija je na klackalici.
Zaboravlja Vučić Aleksandar da socijalisti ni svog rahmetli Slobodana Miloševića nisu preterano snažno branili kada je pao u nemilost i zatvor.
Kada je Ana Brnabić imenovana za mandatarku aktuelne vlade, predsednik Aleksandar Vučić najavio je njenu rekonstrukciju tokom 2024.
Činilo se da je rekonstrukcija trebalo Miloša Vučevića, sada ministra odbrane da dovede na mesto premijera, ali kako izveštavaju mediji bliski naprednjacima, „mešanje karata“ sada nije dovoljno. Najavljuju nam vanredne parlamentarne izbore za jesen. Šta bi sa „dogovorenim“ beogradskim?
Navikli smo od dolaska SNS na vlast, pre decenije, da vlade ne traju četiri godine, koliki im je mandat već dve-dve i po maksimum, ali ako se obistine najave medija, ova vlada će biti i kraća.
„Spreman sam da idem na izbore kao kandidat za premijera, ali neću popustiti pod ucenama – ni zapada, ni SPS, ni lažnih desničara“, rekao je navodno na sednici vrha SNS njen predsednik Aleksandar Vučić, nezadovoljan time što SPS na zasedanju Narodne skupštine posvećene Kosovu nije dovoljno branio državnu politiku.
Oglasio se naravno oštro i Darko Glišić, predsednik Izvršnog odbora SNS. Socijalisti su se zaista držali po strani, ali zar je to razlog za prevremeno glasanje?
Obavešteni smo i da je Ana Brnabić hitno sazvala sastanak ministara iz SNS, a Ivica Dačić, lider SPS i ministar inostranih poslova, otkazao sve jučeranje obaveze. Da li ćemo, na prevremene izbore, u jeku pregovora sa Kosovom i mogućeg uvođenja sankcija Rusiji?
Da li bi izbori trebalo da „uspore“ ili odlože oba procesa ili možda naprednjaci zaista misle da će na njima dobiti više glasova i SPS-u očitati lekciju, ali i desnici čije su jačanje zdušno podržavali?
Ivica Dačić odgovara da SPS podržava AV, ali da li je to dovoljno da smiri naprednjake i pomogne nam da izbegnemo izbore? Zašto bismo ih izbegavali? Predizborne kampanje su uvek lepe, po pravilu pune obećanja, pozitivnih reči, kupovine birača… Samo što nam uvek dolaze na naplatu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.