Novembarski praznici

Predsednik Republike Tomislav Nikolić je u petak, 25. novembra 2016. godine u Novom Sadu bio na na svečanoj akademiji povodom Dana prisajedinjenja Vojvodine Srbiji i obećao da će predložiti da taj dan postane državni praznik. Rečeno, brzo učinjeno. Već u ponedeljak, 28. novembra, predsednik je uputio Vladi Republike Srbije predlog dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji kako bi 25. novembar postao državni praznik.

U predlogu dopune Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, predsednik Nikolić navodi da je 25. novembar 1918. kada je u Novom Sadu održana Velika narodna skupština od identitetske važnosti i da odluke te skupštine „i danas živimo“. Velika narodna skupština Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena u Banatu, Bačkoj i Baranji proglasila je prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. Srpska vojska je pre ovog događaja zaposela ove teritorije, koje su formalno bile deo Austro-Ugarske monarhije, na izdisaju, a faktičku vlast je već preuzeo Srpski narodni odbor. Skupštinu je činilo 757 delegata, od kojih 578 Srba, 84 Bunjevaca, 62 Slovaka, 21 Rusin, šest Nemaca, tri Šokca, dva Hrvata i jedan Mađar.

Predlog predsednika Nikolića je logičan i čudno je da ovaj dan već nije postao praznik. Bez obzira na političke stavove i nacionalnu pripadnost, u pitanju je istorijski događaj važan za formiranje države. Naravno da se postavlja pitanje demokratičnosti samog događaja. Pre stotinak godina, najbrojnija etnička zajednica u Vojvodini nisu bili Srbi već Mađari, koji su imali samo jednog predstavnika. U Vojvodini je živelo brojno nemačko i hrvatsko stanovništvo, a broj njihovih predstavnika na Skupštini je tek simboličan. Ali, bila je 1918. kada se o demokratiji nije ni govorilo. Vlada će sigurno prihvatiti predlog predsednika Nikolića, ali malo je verovatno da će se 25. novembar „primiti“ u širokim narodnim masama. Čudno je to sa praznicima. Imamo ih u poslednje vreme raznih i novokomponovanih, ali nijedan nema draž Dana Republike, 29. novembra. To je bio praznik… Uz sve mane, bila je to i država.

Vojvodina je ovih dana obeležavala dan ujedinjenja, ali je jedan događaj bacio senku na inače stalno potenciranu priču i zalaganje za skladan međunacionalni život. Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov zatražio je od premijera Srbije Aleksandra Vučića zaštitu političkih predstavnika Hrvata u Srbiji od „neprihvatljivog delovanja“ predstavnika SNS u Subotici. U čemu je problem? Na nedavnoj sednici subotičke skupštine raspravljano o nekim kadrovskim rešenjima. Žigmanov, koji je odbornik, ali i poslanik na listi DS u republičkom parlamentu, usprotivio se razrešenju reditelja Zoltana Šifliša članstva u Savetu Festivala evropskog filma Palić. Pale „teške reči“. Žigmanov pomenuo i Informbiro, a odbornik SNS Stevan Bakić ga je zamolio da bira reči. „Kad ja budem čuo da ste podigli glas da zaštitite Srbe u Hrvatskoj kao manjinu, šta sve preživljavaju, onda ću vam dozvoliti i ovde isto da dižete glas i da nas nazivate ovako kako nas nazivate“, rekao je Bakić. Kojom to logikom nekome pada na pamet da građanima Srbije može da ograničava prava zbog položaja Srba u susedstvu? Šešelj je devedesetih razvijao slične teorije, retorzije i reciprocitete, ali to su bile ratne godine. Kako to jedan odbornik drugom nešto „dozvoljava“ i po kojoj osnovi, nacionalnoj, političkoj, boji kose? Zamislite da u Skupštini Srbije poziciji padne na pamet da opoziciji nešto „dozvoljava“ i „ne dozvoljava“? A dešava se nešto slično…

Čudno je to s obećanjima i političarima. Svakakvih je bilo. Sećate se onog: “ Kad budem izabran, neću se smiriti dok cena hleba ne bude tri dinara“?