Novi Zeland

Svašta je preživeo, rat, ranjavanje, zarobljeništvo, izbeglištvo. Spremao se da podnese zahtev za iseljavanje na Novi Zeland. „Zašto baš Novi Zeland“, pitala sam ga, dodajući da nisam čula da izbeglice iz bivše Jugoslavije masovno idu u tu ostrvsku zemlju, mada su se mnogi odlučili za susednu Australiju. „Australija nije dovoljno daleko. Novi Zeland je dalji i zato tamo idem. Što dalje od ovog ludila“, odgovorio mi je. Velington, glavni grad Novog Zelanda, od Beograda je, inače, vazdušnom linijom udaljen skoro 18 hiljada kilometara. Ne znam šta je bilo sa njim, ali verujem da se Milan odomaćio na Novom Zelandu, južnom ili severnom ostrvu, Velingtonu, Oklandu ili nekom trećem gradu ove bogate i uređene zemlje sa oko pet miliona stanovnika.

Novi Zeland se nedavno našao u vestima mnogih svetskih medijskih kuća. Na sreću, nije eksplodirala nijedna bomba, niti je bilo terorističkog napada, već je počeo referendum na kome se Novozelanđani izjašnjavaju o vrlo važnoj temi. Ne, ne o otcepljenju niti promeni državnog uređenja. Samostalni su od 1931. godine. Novozelanđani se izjašnjavaju o mogućoj promeni državne zastave. Premijer Džon Ki smatra da njihova zastava, sa britanskom u gornjem desnom uglu, previše liči na australijsku i ne odražava duh savremenog Novog Zelanda. Zato je pokrenuo inicijativu za promenu zastave, o čemu treba da se izjasne građani. Predložena su zanimljiva rešenja za novu zastavu. Otpala su neka prilično smešna na kojima su se nalazile ovce i ptica kivi sa laserskim očima, ali su ostali predlozi zastave sa listom srebrne paprati i simbolom Maora, domorodačkog stanovništva ostrva.

Na internet sajtu koji predstavlja ovu zemlju, mogućnost posete, rada i iseljavanja, piše da Novozelanđani „veruju da je život za život“ i svodi se na pronalaženje balansa između rada i vremena za porodicu i prijatelje. „Preseljenje na Novi Zeland takođe vam može omogućiti da doživite državu koja je po mnogima jedna od najlepših i najzelenijih. Zamislite scene iz „Gospodara prstenova“ i „Hobita“ i videćete Novi Zeland.“ Reditelj ovih filmova Piter Džekson je Novozelanđanin i tamo je snimao. Novi Zeland je bogata država sa BDP po glavi stanovnika od oko 25 hiljada dolara. Prema prošlogodišnjem istraživanju organizacije „Social Progress Imperative“ socijalno je najnaprednija država na svetu, a čak je i znakovni jezik proglasila za službeni, pored engleskog i maorskog. Traže radnu snagu, naročito u poljoprivredi, šumarstvu, građevinarstvu, zdravstvu, informatici. Prema podacima od prošle godine, prosečna plata je oko 3.000 evra. Hleb košta dva evra, kilogram šećera 1,7, iznajmljivanje skromnijeg stana oko 500 evra, paklica cigareta osam evra, za pristojan novi auto treba izdvojiti oko 10.500 evra… Za podatke ne garantujem. Našla sam na netu.

Zašto ovo pišem? Dragi mladi građani Srbije, vredno učite, završavajte škole i pravac Novi Zeland. „Što dalje od ovog ludila“, citiram Milana sa početka teksta. Snimite naslovne stranice Informera i Kurira ovih dana, kao i specijalne emisije TV Pink „Rušenje Vučića“ i ako vas uhvati nostalgija, samo ih pogledajte. Odmah će vas proći. Za Srbijicu ne brinite, ostaće nas dovoljno da ugasimo svetlo.