Nuklearne „Mućke“

Vizionarstvo su pokazale i „Mućke“, verovatno jedna od najpopularnijih humoristička serija kod nas. U epizodi indikativnog naziva „Rusi dolaze“, u prvoj sezoni ove britanske serije Del Boj i Rodni izgradili su nuklearno sklonište.

Epizoda počinje tako što Del Boj kupi gomilu cigli, ispod kojih otkriva nekoliko kutija olova.

Politički i društveno svestan Rodni među kutijama pronalazi uputstvo i otkriva kako se radi o „uradi sam“ mini nuklearnom skloništu.

Bilo to u eri sovjetske okupacija Avganistana osamdesetih godina, kada su neki na Zapadu plašili građane Trećim svetskim ratom, nuklearnim napadom, komunističkom invazijom…

Rodni nagovara Dela da, umesto da prodaju olovo, sagrade sklonište koje će im pomoći da prežive mogući nuklearni napad.

Del pristane da pokušaju.

Onda traže pogodno mesto za gradnju.

Nekoliko lokacija otpada jer ne uspevaju da od svog stana do tih lokacija stignu za četiri minuta koliko, spekulisalo se, ruskoj nuklearnoj bombi treba da stigne do Londona.

Sada Rusi pominju neke moderne interkontinentalne rakete „Sarmat“ koje su navodno mnogo brže, simulirali i napad na Veliku Britaniju zbog njenog pomaganja Ukrajini.

„Jedan „Sarmat“ i Velike Britanije nema“, hvalili se na državnoj ruskoj TV. Kao da su Britanci „mutavi“ i ne bi odgovorili.

Da se vratim bitnijim, braći Troter i dedi im.

Montiraše sklonište u koje se njih trojica smestiše da isprobaju šta znači preživeti kataklizmu.

Snabdeli se nekih potrepštinama, nešto zaboravili.

Šta će, kud će, teško „ubiti“ vreme u skloništu i krenu da filozofiraju o svemu, pa  i o mogućem svetskom i nuklearnom ratu.

Del Boj i u tome video mogućnosti za braću i njihovu firmu, što u zaradi što u osvajanju preostalih devojaka i žena.

Epizoda se završava tako što Del naglas sanja dok se kamera udaljava da bi otkrila lokaciju skloništa Troterovih – na krovu njihove zgrade, solitera „Nelson Mandela“ u londonskom Pekamu.

Sada smo ponovo izloženi svakodnevnim najavama – te Rusi će baciti nuklearnu bombu na Ukrajinu, te neće.

Napašće NATO ili NATO njih.

Pominju se i opasnije vrste hipersoničnog naoružanja, mogu dok čovek trepne da unište cele države, a radijacija će one koji preteknu.

I predsednik Aleksandar Vučić se izjasnio. Nekoliko sati zbog Pesme Evrovizije, Konstrakta ga zasenila i odmah u nedelju ujutro došao na TV Prva.

Nisam ga gledala, bila sam među hiljadama građana Novog Beograda kojima struja bila isključena „zbog radova na mreži“.

Ne bih ga gledala ni da sam struju imala, ali sam naravno naknadno čula delove, sa različitih aspekata, uvek zanimljivog izlaganja.

Dok smo se još veselili Konstraktinom uspehu, dobro nas uplašio. Sledi nam, predviđa predsednik, najteža zima u poslednjih 70 godina, neće biti grejanja, hrane, a ni nuklearni rat ne isključuje.

„Mislim da je realnije da se dogodi nego da se ne dogodi“, rekao je Vučić. I šta nam je činiti, pošto verovatno nemamo „uradi sam“ sklonište.

Da se razumemo, situacija je složena i više nego opasna.

Ceo svet strahuje zbog posledica rata u Ukrajini, ali zadatak političara, pogotovo predsednika neke zemlje, nije da plaši i  traumira građane već ozbiljno razmotri situaciju.

Ne treba ni da širi ni paniku ni lažni optimizam, mada su građani u aprilu pokazali da veruju u „šarene laže“- „Mir, stabilnost, Vučić“, tipa.

Koliko god da je situacija teška, razum i prisebnost ne treba gubiti. A kad god vam je teško – pogledajte „Simpsonove“ ili „Mućke“.