Odlična vest iz Luksemburga. Ministri spoljnih poslova EU parlamentima svojih zemalja predložili su ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Mada su dežurni optimisti u Beogradu očekivali da ministri spoljnih poslova razmatraju i Evropskoj komisiji proslede kandidaturu Srbije za članstvo, to se nije desilo, a kada će, ne zna se.

 Optimisti očekuju da će do kraja godine Srbija zvanično postati kandidat za članstvo. Realisti pominju sledeću godinu, a pesimisti su ubeđeni da uopšte nije bitno kada će se to desiti jer će se pre EU raspasti nego mi postati članovi.

Na očekivanu vest iz Luksemburga očekivana reakcija Beograda. Predstavnici vladajućih stranaka pozdravili su odluku Saveta ministara koja dokazuje opredeljenost Srbije za ulazak u EU i priznanje vlastima u Beogradu, dok je narodnjački deo opozicije ocenio da je taj korak simboličan i da nam na putu ka EU predstoji veoma dug i složen proces. Lepo je kada su i pozicija i opozicija u pravu. Tačno je da odluka ministara spoljnih poslova EU predstavlja priznanje vlastima i Srbiji, što tvrdi vladajuća koalicija. U pravu su i njihovi politički protivnici kada kažu da nam predstoji dug put ka punopravnom članstvu.

Daleko sam od evroskeptika, naprotiv, ali Brisel mi se, uprkos ovako lepe vesti, čini jednako daleko kao pre tri-četiri godine. Šta su zadaci i obaveze Beograda na putu ka EU verovatno svi znamo, kao što znamo da ispunjavanje ide vrlo sporo. EU je, uz to, zauzeta svojim problemima i tu baš nemamo sreće. Grčka finansijska kriza traje, komplikuje se u Španiji, a na izborima u Belgiji i Holandiji pobediše stranke kojima proširenje EU nije među prioritetima. Mogu zvaničnici u Briselu i Beogradu da tvrde da pobeda flamanskih separatist u Flandriji neće uticati na proces proširenja, ali ne zavaravajmo se. Nova flamanska alijansa, pobednička partija u flamanskom delu Belgije i njen lider Bart de Vevera ne žele opstanak ni svoje zemlje, pa što bi bili zainteresovani za proširenje EU? Belgija će EU predsedavati u drugoj polovini godine, a kako će se pokazati kad će biti zauzeta unutrašnjim problemima i formiranjem nove vlade koju bi trebalo da čine flamanski separatist i valonski socijalisti, velika je nepoznanica. Uz to, Belgija je priznala nezavisnost Kosova, te ako bude organizovala neke multilateralne skupove neće imati onoliko razumevanja za stavove Srbije koliko je imala aktuelno predsedavajuća Španija.

Ne spadam u one koji ovih dana seire nad Belgijom, po sistemu „došla maca na vratanca“, raspala se naša Juga, priznali ste Kosovo, pa da vidite kako je kad „đavo dođe po svoje“. Daleko bilo. Da su Belgijanci živi i zdravi, bez obzira da li su Valonci ili Flamanci, nek im zemlja traje koliko i kako oni hoće. Moja rodna SFRJ se davno raspala i to krvavo, Belgija krvavu sudbinu neće doživeti, a da će se dogovoriti, o prijateljskom raspadu ili opstanku bar imitacije države, ne sumnjam. Mogu da zamislim da očekivani premijer de Vever za godinu-dve izgovori nama poznatu „svoj zadatak sam obavio, Belgije više nema“, ali ne mogu ipak da shvatim zašto se „glože“ u tako bogatoj, demokratskoj zemlji? SFRJ, ČSSR, SSSR bile nedemokratske države, koje je pogrešan ideološki sistem ekonomski uništio pa je postkomunistima bilo lako da, manipulišući nacionalnim i verskim osećanjima, izazovu sukobe i raspade. Ali, bogata i uređena Belgija, a Flamanci i Valonci se glože oko svega. Glavni „kamen spoticanja“ im kao jezici. Pa nek svi govore i flamanski i francuski, šta je to problem?

Luksemburg je oko hiljadu i po kilometara daleko od Beograda, ali nam je u ponedeljak bio tako blizu. Pomno smo pratili je l’ počeo sastanak Saveta ministara, kada će o nama da pričaju, kad će se potpredsednik Vlade Božidar Đelić obratiti novinarima… Pančevo je samo petnaestak kilometara od Beograda, ali tog dana kao da je bio na drugom kontinentu. A iz Pančeva stiže loša vest. Začudo, nije reč o zagađenju vazduha, već pomračenju ljudskog razuma. Protesti zbog tragičnog ubistva sedamnaestogodišnjeg D.S. iz Jabuke pored Pančeva pretvorili su se u širenje verske i nacionalne mržnje, rekao je načelnik pančevačke policije Zvezdan Radojković. Za ubistvo D.S. osumnjičen je i uhapšen njegov vršnjak romske nacionalnosti. Prema Radojkovićevim rečima, „pod plaštom žalosti za ubijenim mladićem“ nekoliko stotina ljudi, četiri večeri zaredom kamenovali su romske kuće u Jabuci i pozivali na linč. Šta će nam EU ako se to dešava u Pančevu?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari