OI Beograd

Rat je pobedonosno završen. Jugoslavija počela da gradi zajednicu bratskih naroda i narodnosti, socijalističko samoupravljanje, pa je osamdesetih godina nekom glavonji, ili grupi njih palo na pamet da bi mogli da zadive svet organizacijom OI. I 1986. Beograd je zvanično bio kandidat za organizaciju OI 1992. pored Amsterdama, Barselone, Birmingema, Brizbejna i Pariza. Pomislili biste da je u takvoj konkurenciji naš glavni grad prošao kao „bos po trnju“, ali nije. Zbog odlično organizovane Zimske olimpijade u Sarajevu 1984. godine, JOK i Jugoslavija su imali veliki ugled, pa je Beograd stigao do „polufinala“. Redom su ispadali: Amsterdam, Birmingem, Brizbejn, da bi ostali Beograd, Barselona i Pariz. Pobedila Barselona.

Debakl smo doživeli 1990. godine, u osvit rata. U konkurenciji Atine, Atlante, Mančestera, Melburna i Toronta, Beograd je ispao u prvom krugu, a Olimpijadu 1996. je dobila Atlanta. Kako se Beograd ozbiljno spremao za kandidature… „Zana“ snimila prigodnu pesmu i spot „Belgrade, my Belgrade“, bila još neka „Let’s start a game, Belgrade is waiting…“ Proizvedeni privesci, značke, olovke sa znakom OI Beograd… Deo javnosti se zagrejao kao onomad povodom kandidature rahmetli Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir i Dobrice Ćosića za književnost.

Fala bogu, nikome danas ne pada na pamet da nas kandiduje za organizaciju OI. Mada, bankrotiraćemo, po svojoj prilici, i bez toga. Ali, megalomanije nam ne nedostaje, pa su tako mnogi na OI London očekivali desetak medalja. Nekim megalomanima je palo na pamet da Srbiju okite medaljama rahmetli Jugoslavije, samo da broj osvojenih pređe „stotku“. Sportisti se iz Londona vratili sa samo četiri, čime se Srbija plasirala na 42. mesto. Loše? Da, u poređenju sa očekivanim, ali kamo sreće da smo 42. u nekim ozbiljnijim oblastima, bruto društvenom proizvodu, na primer. Prema podacima Svetske banke, doduše za 2010. godinu Srbija je po BDP 81. sa 39.128 miliona dolara, iza Libana, a ispred Uzbekistana. Da smo 42, imali bismo BDP kao Čile – 203.443 miliona dolara.

E, kada bi ove OI, sem četiri medalje, donele Srbiji i promenu odnosa prema sportu… Kada bi političari, novinari i ostali društvenopolitički radnici prestali da zloupotrebljavaju sport i sportiste, „kače“ se za njihove uspehe, prikrivajući svoje neuspehe… No, tome se ne možemo nadati. „Zlatnoj“ Milici Mandić obećano svašta (obećanja bar ne koštaju i deci oboleloj od Gošeove bolesti obećane pare za lečenje, ali para mesecima nema), Olimpijada i Guča završeni, olimpijci dočekani… Rahmetli Sloba bi rekao: „a sad svi na svoje radne zadatke“. Ko je srećan da ih ima.