Opet najteži dani

Ko se seća Evrovizije još, kada smo u međuvremenu imali, u svetu atentat na slovačkog premijera, pogibiju iranskog predsednika u padu helikoptera, izraelsku ofanzivu na Rafu, rusku na Harkov.

Kod nas – odbacivanje pa prihvatanje opozicionih lista u pojedinim lokalnim samoupravama za izbore 2. juna, posetu Olene Zelenske, još dva istorijska TV nastupa predsednika Vučića, nove najave najtežih dana za Srbiju…

Istog dana kada je predsednik Vučić otputovao u NJujork na sednicu Generalne skupštine UN koja konačno sutra treba da glasa o rezoluciji o genocidu u Srebrenici, tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, koji ne priznaju SAD, Rusija, Kina, Indija, Izrael, zatražio izdavanje poternica za čelnicima Izraela i Hamasa zbog ratnih zločina u aktuelnom ratu.

Kada je isti sud prošle godine izdao nalog za hapšenje ruskog predsednika Putina zbog zločina u Ukrajini, Zapad je bio oduševljen, sada kada je pomenut izraelski premijer Netanjahu, Vašington „iznenađen i uvređen“.

U Gazi počinjeno višestruko više zločina nego u Ukrajini, ali tako je uvek bilo, neko za zločine odgovara, mnogi se izvuku. Kod nas i u svetu. Ratnim zločinima počinjenim devedesetih u bivšoj Jugoslaviji bavio se Međunarodni sud UN, kao i nacionalni sudovi.

Opet mnogi ostali nekažnjeni, a suđeni i nesuđeni zločini i danas „proganjaju“ ove prostore. Srebrenica posebno.

Pred put u NJujork, Vučić bio na molitvi u Hramu Svetog Save. Patrijarh Porfirije mu dao blagoslov za put i pomolio se da Bog da snage, mudrosti i odlučnosti predsedniku. Svako ima pravo da se Bogu obrati kad im je teško.

Čak se i mnogi ateisti sete Boga kad „zagusti“, pa što ne bi i predsednik Vučić, koji je ipak nekakav vernik.

Da je otišao u bilo koju crkvu, razgovarao sa sveštenikom, pomolio se, ne bi bilo ništa čudno. Ovako, uz pratnju, kamere, patrijarha i ovaj događaj je pretvorio u svoju propagandu, što mu pred izbore odlično dođe.

Ipak malo je glupo da se predsednik sekularne države u 21. veku moli Bogu pred neki važan događaj. Šta ako sutra Rezolucija bude usvojena? Da li će biti krivi Bog i patrijarh?

Beograđani, Nišlije, Novosađani, kao i građani još osamdesetak lokalnih samouprava 2. juna bi trebalo da ocene dosadašnji rad SNS koji vlada svim tim sredinama. I ukoliko nisu zadovoljni da glasaju neke druge.

Konkretno, ako Beograđani ne žele da Šapić ponovo vodi grad, ne podržavaju poklanjanje Generalštaba, rušenje Sajma, uništavanje svega zbog „Beograda na vodi“, možda da potraže kandidate na drugim listama i zaokruže nekog? Ali ko sada da razmišlja o tome kada je srpstvo ponovo ugroženo.

Sa svih strana i opasnije nego ikada, kaže predsednik. Mnogi opet u to veruju, te se čini da rezultat 2. juna nije toliko neizvesan, bar u Beogradu.

Neki se pitaju zašto su SPC i patrijarh pristali na Vučićevu propagandnu igru? Vlast, crkve i verske zajednice kao ruka i rukavica su i ne treba se ničemu čuditi. Poslovi i interesi su obostrani. Šta ih onda briga za vernike i građane.

Ja se ipak pitam, zašto ljudi uvek nasedaju na tako očigledne manipulacije? Šta je teško staviti prst na čelo?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.