Osta Kon

Divno vreme za karantin. Zatim je prodrmala „šokantna“ vest. Najpoznatiji i omiljeni epidemiolog Predrag Kon odlučio da se „povuče“.

„Kako se sav gnev umesto na situaciju i sam virus okrenuo prema meni i stručnom timu vreme je da se sklonim. Privremeno isključenje…“ napisao je dr Kon na Fejsbuku.

Privremeno se pokazalo više nego privremeno, pošto je brzo usledio dramatičan obrt nalik turskim serijama. Na sastanku u Predsedništvu dvojac Vučić-Brnabić ubedio Kona da ostane na čelu tima.

U vreme pisanja ovog teksta, čekalo se njegovo obraćanje javnosti.

Krizni štab i popularno nazvana struka sigurno nije odgovorna za sve poteze preduzete u Srbiji u borbi protiv širenja virusa kovid 19. Svi članovi, pogotovo kvartet medijski najeksponiranijih (Kon, Tiosavljević, Kisić Tepavčević, Nestorović) cenjeni su lekari, iskusni i niko ne sumnja da čine najbolje što mogu. Nisu oni krivi što se virus pojavio u Gerontološkom centru u Nišu.

Ne mogu oni da snabdevaju zaštitnom opremom i terapijom svaku bolnicu i dom zdravlja u Srbiji. Ali, svako ko se bavi javnim poslom mora da bude svestan da su pitanja i kritike prirodni. Pogotovo u Srbiji, u kojoj je svako najbolji fudbalski selektor i premijer.

Više puta sam pominjala da o zdravstvenom sistemu Srbije imam sigurno mnogo bolje mišljenje nego većina. Imamo mi odlične i požrtvovane lekare, medicinske sestre, tehničare… Većina radi svoj posao bez pompe.

Svaka čast „kvartetu“, ali prilično sam skeptična prema lekarima koji su na TV češće od Lune i Kije.

Razumem da im je to dužnost zbog trenutne funkcije, ali često daju potpuno kontradiktorne izjave i savete, a šta reći na nastupe dr Nestorovića? Kako to odćutati?

Obraćanje članova kriznog štaba uglavnom se svode na kritike građana koji navodno ne poštuju preporuke i zaoštravanje mera karantina.

Zašto ugledni i cenjeni stručnjaci traže od građana da izbegavaju šetnje i sportske aktivnosti u prirodi, uz poštovanje fizičkog rastojanja, a aminuju predsednikove aktivnosti sa desetine ljudi na malom prostoru?

Kako se tako ležerno zalažu za višemesečno „utamničenje“ starijih od 65 godina, a sami, mada pripadaju istoj starosnoj grupi, „špartaju“? Da li su pitanja ovog tipa, napadi na struku, ili, daleko bilo vređanje? Čemu zabrana novinarima da prisustvuju konferencijama za medije? I to je struka aminovala. Struka koja je uglavnom uspešno izbegavala da odgovori na postavljana pitanja.

Nisu se bavili ni „trivijalnostima“ tipa- kako autistična deca, hronični i psihijatrijski pacijenti  podnose karantin, kako bi više puta pominjani dvonedeljni karantin funkcionisao…Time se ni predsednik nije bavio. Kon se, dakle, izgleda, predomislio i ostaje. Super. A meni taman palo na pamet da bi dr Zoran Radovanović možda mogao da „uskoči“.

Nije baš mlad, ali deluje stručan. No, nije na „talasnoj dužini“ vladajuće strukture. Ali, u borbi protiv korone politiku treba da stavimo po strani, zar ne?

Ova korona je neka mnogo čudna boljka.

„Udarila“ najjače na bogate i činilo nam se uređene države. Ako hiljade ljudi umire u SAD, Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, čiji zdravstveni sistemi pucaju, šta mi u Srbiji možemo da očekujemo? Za početak da nas ne prave budalama.

Ni struka ni političari. U borbi protiv korone izgleda da su se bolje pokazali manje demokratski sistemi. Panika nastala u borbi protiv virusa odlična je za širenje diskretnog šarma autokratije.

Problem je u tome što je teško naći meru i što će mnogi na vlasti, u Srbiji i šire, izgleda poželeti da vanredno stanje postane normalno. A to nije normalno.