Ovo je Srbija

Šta je Srbija, najbolje se može videti kad se čovek iz surove svakodnevnice pomeri u još suroviju. Iz Beograda, na primer, ode da obiđe opustelu unutrašnjost ili, još bolje, poseti zdravstvene ustanove zemlje Srbije i to kao pacijent. Mada generalno spadam u osobe solidnog zdravlja, bolest ne bira, te se i meni iznenada desilo da zaglavim bolnici i to u Institutu za očne bolesti Kliničkog centra Srbije. To je ona bolnica u centru Beograda čije su slike Dečijeg odeljenja nedavno osvanule na Fejsbuku i zgrozile javnost. Nije meni bilo teško da izdržim tih nekoliko dana, ali u stvarnosti ova bolnica izgleda još gore nego na slikama. Zapuštena zgrada, gužva, bolesničke sobe sa prastarim metalnim krevetima i natkaznama, tuš kabina bez tuša, ali zato sa stalnom ventilacijom, jer prozor ne može da se zatvori. A tek hrana – najčešće kačamak i makarone, sa ugrejanom zamućenom vodom, koja izgledom liči na čaj. O savremenoj opremi i lekovima ne treba trošiti ni reči. KCS malo-malo pa ostane bez skenera ili magnetne rezonance. Ima sigurno i lošijih bolnica u zemlji Srbiji, ali da li smo zaista toliko siromašni da zdravstvene ustanove ovako izgledaju i da se bolesnici leče u takvim uslovima? Zar Srbija nije „lider“ regiona? Na „dobrom putu“ i pred dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u EU? Zar pristojan život građana, zdravstvo, školstvo, socijalne službe ne treba da budu osnovni državni interesi i zadaci, a ne neke metafizičke teorije krvi, tla, daleke istorije?

Sedim tako u bolničkoj sobi, pitam se je l’ Miškoviću udobnije u privremenom smeštaju nego meni, kad kolege mi javljaju o nekim skrivenim kamerama, sumnjivim susretima premijera, moguć pad vlade, novi izbori… Naravno da me je u takvim okolnostima dešavanje na političkoj sceni zanimalo kao lanjski sneg i još manje, a slična je bila i reakcija mojih cimerki: „Kakvi, bre, izbori, pa tek su se završili“… Jest da se polako građanstvo mobiliše oko lika i dela Aleksandra Vučića, ali polako, SNS-ovci, ovo je Srbija, iznenađenja su uvek moguća. Jesu Mišković i nekolicina u pritvoru, najavljuju se nova hapšenja, optužnice, koalicioni partneri drhte, ali da li je to dovoljno za pokušaj osvajanja kompletne vlasti? Uz ovakvo stanje privrede, zdravstva, nezaposlenosti.

No, ovo je Srbija. Sve je moguće kod nas i šire. A kad je papa podneo ostavku i ukoliko crnac bude izabran za sledećeg poglavara Rimokatoličke crkve, možda KCS i ostale naše bolnice postanu „Klinika Švarcvald“ ili počnu da liče na one iz američkih serija. Dobro, ne mora Džordž Kluni da leči.