Foto: Radenko TopalovićDa li se sećate Fukušime? Japan je 11. marta 2011. zadesio katastrofalni zemljotres od devet stepeni Rihtera, posle kog je usledio cunami, koji je potopio nekoliko reaktora nuklearne elektrane Fukušima. Dogodile su se eksplozija i povećana radijacija, a smatra se da je posle černobiljske katastrofe, ona u Fukušimi bila najopasnija.
O katastrofi u Fukušimi Japanci su snimili film pre nekoliko godina, ali nije se ni približio slavi britansko-američke serije Černobilj. Japan je nedavno, uz odobrenje Međunarodne agencije za atomsku energiju u Tihi okean počeo da ispušta prečišćenu vodu iz Fukušime, što su osudile okolne zemlje, ali i lokalni ribari zabrinuti da njihove proizvode više neće hteti da kupuju u strahu od povećane radijacije. Stručnjaci, međutim, tvrde da nema opasnosti po životnu sredinu i ljude. Ali, ko bi im verovao kad se pomene nuklearna katastrofa.
Da bi umirili javnost, japanski premijer Fumio Kišida i nekoliko njegovih ministara, prošlog meseca su jeli morske plodove iz mora kod Fukušime. Ručak je imao za cilj da pokaže kako ispuštanje vode neće dovesti do negativnih posledica po zdravlje ljudi, prenela je japanska agencija Kjodo, a događaj su pratili i TV snimci.
Za one koji nisu kulinarski stručnjaci i nisu videli šta je na meniju, ministar ekonomije Jasutoši Nišimura otkrio je da je premijer Kišida jeo sašimi od brancina i hobotnice, što je japanski specijalitet napravljen od sirove ribe ili morskih plodova. Nije suši već sašimi, ali ja, hvala lepo, ne bih probala ni jedno ni drugo, kao što ne bih jela ni parizer koji će valjda danas, inspirisan rečima kolege Milana Ćulibrka u „Utisku nedelje“, doručkovati predsednik Vučić sa ministrima Malim i Momirovićem.
Koliko god da su situacije drugačije, ukoliko japanski premijer može javno da jede sašimi, zašto predsednik Srbije ne bi jeo parizer? Svakom po zasluzi i ukusu. Što se tiče, „našeg slučaja“, SNS je odavno smo zaključili „catch all“ stranka, takav je i predsednik.
Može da jede parizer, muftije, pardon mantije, a snalazi se i u elitnom Nusr et steakhouse restoranu na Menhetnu. Zašto nas je Vučić toliko nasmejao ili iznervirao onom konferencijom za novinare na kojoj je umesto kineske table, hit bila korpa sa dvadesetak proizvoda, među kojima i legendarni pileći parizer, čije se snižavanje cena od danas očekuje?
Da li su ljudi toliko naivni da nasednu na priču o pojevtinjenju dvadesetak proizvoda verovatno sumnjivog kvaliteta, uz svakodnevno poskupljenje skoro svega što postoji?
Plašim se da jesu. Nažalost, u ovoj zemlji žive mnogi kojima je i taj parizer luksuz i koji godinama nasedaju na priču „dao nam Vučić 10 hiljada“, „samo on o ljudima brine“, „niko pre njega nam nije pomagao“… Još žalosnije je što će izgleda i dalje nasedati.
Jede li parizer „prva dama“ Srbije i da li je to deo srpskog glamura, o kome Tamara Vučić rado govori? Srbija i glamur… Da se čovek nasmeje, kao što smo se mnogi smejali na ideju Aleksandar Vučić na čelu države. Danas možemo da plačemo, ali glavu gore. Nema predaje.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
