Pesma Lepe Lukić kao metafora političke dileme pred kojom se Srbija decenijama nalazi 1Foto: Radenko Topalović

„Od izvora dva putića, vode na dve strane, ne znam kojim pre bih stigla do tebe jarane“.

Ova pesma Lepe Lukić metafora je i političke dileme pred kojom se Srbija decenijama nalazi.

Dilema se pojavljuje u raznim formama, ali su joj konstante – Zapad gde su posao, pare, standard, školovanje dece… i Istok gde su emocije i „majčica Rusija“ pojačan sve snažnijom Kinom.

Takvom istoku se sve više okreću i afričke zemlje koje su nekadašnji kolonijalni gospodari ugnjetavali, a sada korumpirani režimi koji su ih nasledili.

Hoće da sruše Zapad i grade pravedniji i bolji svet sa Rusijom i Kinom, čija je istorija ugnjetavanja sopstvenog i komšijskih naroda takođe impresivna. A tek korupcija.

Ovih dana se ta dva putića jasno vide. Na Strateškom forumu na Bledu, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je poručio da EU treba da se pripremi za proširenje do 2030. Vreme leti i dok trepnemo proći će tih šest-sedam godina.

Naravno, kandidatkinje za članstvo šest zapadnobalkanskih zemalja, kao i Moldavija, Gruzija, Ukrajina treba da urade svoj zadatak, prilagode se standardima EU, primene reforme, osiguraju nezavisnost pravosuđa, bore se protiv organizovanog kriminala i korupcije, usklade spoljnu politiku sa EU.

Srbija koja smenjuje policijske inspektore koji su otkrili Jovanjicu i premešta tužiteljke koje se bave teškim oblicima korupcije, ne glasa za rezolucije EU o Ukrajini baš i nema šanse.

Mišel je pozvao i na rešavanje bilateralnih konflikata, jer EU koja se „opekla“ na kiparskom slučaju, ne želi da uveze nove.

Nisam bila na Bledu, ali verujem da je u tom trenutku gledao u pravcu premijerke Srbije Ane Brnabić i Kosova Aljbina Kurtija, koji su imali verbalni sukob.

Srbija se ne predaje, hoće u EU, ali ako neće da nas prime, po našim pravilima i uz naše uslove, imamo alternativu – BRIKS.

Pokret socijalista podneo je Skupštini Srbije rezoluciju o priključenju ovoj organizaciji.

Ovaj ekonomski savez već je značajan ekonomski igrač, ali nam je daleko, nemaju oni bogate fondove kojim bi pomagali naš budžet i finansirali projekte, ali zato kriminal, korupcija, kršenje ljudskih prava, političke i medijske slobode, njih to previše ne zanima.

Nije to EU koja ti vraća breskve prskane pesticidima, kada nam iz Brazila počne stizati govedina kljukana svim i svačim, pitaćemo se da li nam rogovi rastu.

Vulinovi socijalisti i mnogi drugi ubeđeni su da Zapad propada, a BRIKS postaje sila, te Srbija treba da se prikači pobednicima.

Onda će da „vrati“ Kosovo, Crnu Goru, RS…“Nebo je granica“.

Šta ako se to ne desi?

O propasti Zapada slušam od kad znam za sebe, ali sam uvek za EU – pogledajte samo rang liste najsrećnijih zemalja sveta: Finska, Danska, Island…

Na Bledu je bio i albanski premijer Rama, koji je često kritikovao odnos EU prema Balkanu, a na pitanje da li je i dalje „tragičan optimista“ prema evrointegracijama, odgovorio je da se osec´a kao da „putuje autobusom“, ali da je to ipak bolje od „ruskog aviona“. Pogotovo ako je u njemu Prigožin.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari