Pola riba, pola devojka

 Te paše, subaše i dahije, naravno, nemaju nikakve veze sa Otomanima i Turskom već je poznati književnik, političar i predsednik SPO Vuk Drašković takvu metaforu upotrebio kako bi upozorio na “beogradizaciju” Srbije.

Na predizbornom skupu SPO u Aranđelovcu, prošlog vikenda, Drašković je apelovao da „olovka bude oružje kojim će građani podići Srbiju na ustanak protiv nesnošljivog stanja beogradizacije”. „Bio bih najsrećniji kada bi ovaj grad 25. aprila poslao najvažniju poruku – da grune seme bune protiv beogradskih paša, subaša i dahija“, naglasio je Drašković. Aranđelovac je, smatra, ruševina, ne može da se izgradi i obnovi dok mu se ne vrati ono što je oteto svim gradovima i opštinama u Srbiji, tokom devedesetih godina – samouprava i imovina.

Kako bi ilustrovao “ružnu zbilju i istinu kako nezajažljiva beogradska vlast otima sve što joj padne pod ruku”, Drašković je kandidatu SPO za gradonačelnika Aranđelovca Radovanu Aniću naredio da skine sako, kravatu i izuje cipele, da mu ih preda, rekavši mu: „Ovo je sve moje, nije tvoje“. “Klanjaj mi se, glasaj me, i možda ću se umilostiviti da ti vratim ovo što sam ti oteo“, poručio je Drašković Aniću. Okupljeni su ovu predstavu dočekali aplauzom i smehom. Vuk je pokazao da je i dalje Vuk. Elokventan, buntovan.

Podržavam i potpisujem skoro sve što je Drašković izgovorio u Aranđelovcu. Pisala sam o tome i ranije, ali da ponovim. Vlasti u Beogradu ostatak zemlje vide samo u predizbornim kampanjama i nikako da prihvate činjenicu da postoji život i van “kruga dvojke” i glavnog grada. “Partizacija” i “beogradizacija” su rak rane ove zemlje. Srbija preti da se pretvori u Beograd i okolinu jer će, zbog nemogućnosti da prežive u svojim sredinama, svi pohrliti ka glavnom gradu. Romi sa juga Srbije su prve laste tog procesa. Pred početak Univerzijade, vlasti su tvrdile da većinu u “divljem” naselju pored “univerzitetskog sela” u novobeogradskom naselju Belvil čine Romi iz nerazvijenih delova Srbije. Čuli da je Beograd bogat, da dolaze neki stranci, pa rešili da se ulogore pored novog naselja i onda probaju da “osvoje” neke stanove, ako ne u Belvilu, drugde u Beogradu. Onda su iselili te pridošle romske porodice, a beogradske ogradili od učesnika Univerzijade. Sve se nekako zataškalo, a sada pored Belvila niče još veće “nehigijensko” romsko naselje.

Dakle, tako je Vuče. Bravo, Vuče za rečeno u Aranđelovcu. No, međutim, ima nekih “sitnica” koje sreću kvare. Mogu ja sebi da dozvolim luksuz da kritikujem, govorim, pišem skoro sve što mi padne na pamet, to mi takoreći, spada u opis radnog mesta, ali može li to lider SPO? Srbija je po Ustavu demokratska i trebalo bi da može, međutim, SPO je ipak stranka vladajuće koalicije, pa se pitam šta traže u vlasti koju njihov lider tako oštro kritikuje? Dokle će delovi vladajuće koalicije da se ponašaju po sistemu “pola riba, pola devojka”? Malo su vlast, malo opozicija. Po potrebi. Nisu Drašković i SPO jedini primeri. Postalo je skoro pravilo da članovi vlade zbunjuju građane potpuno različitim i često kritičkim stavovima o nekim potezima vlasti, a stranke vladajuće koalicije pojedine zakonske predloge vlade kritikuju oštrije od opozicije. Onda prete, ucenjuju, femkaju se i skoro po pravilu glasaju “za”.

Negde prošlog meseca, SPO je proslavio rođendan, a slavlju je prisustvovao i “glavni dahija” ili “naddahija” Srbije Boris Tadić. Drašković i Tadić se izgrlili, izljubili. “Beogradizaciju”, paše, subaše i dahije, lider SPO nije pominjao već neke “Amorove strele”. Zašto? U toj podeli na paše, subaše i dahije, poslanici Skupštine Srbije bi valjda zauzimali mesto paša i treba ih konačno i pohvaliti. Skupština je u 2009. godini uštedela 260 miliona dinara. Malo li je u današnjoj krizi?