„Politički odgovor“

„Bekim se seća da je Zoran Radmilović, kada su po Beogradu počeli da razbijaju albanske poslastičarnice i lokale, svake noći išao od jedne do druge radnje pokazujući na taj način solidarnost sa onima koji su bili na meti, koji su bili ugroženi. Onda bi obavezno svratio u kafanu Ateljea 212 i tražio da mu donesu vode. „Šta je, Zorane?“, pitali su ga. „Najeo si se baklava, pa si žedan?“ „Jesam, majku li vam nacionalističku!“, odgovarao je Radmilović, koji je govorio da glumci uvek imaju muke sa vlašću.

Sam je umeo da se suprotstavi i podrži proteste i u tom „strašnom“ jednopartijskom sistemu. Ako s onog sveta vidi sa kakvim se mukama danas sreću njegove kolege, verujem da se prevrće u grobu.

Naši prostori uvek su mogli i danas mogu da se pohvale velikim umetnicima, sportistima, naučnicima.

Kada dođete u neke godine, čini vam se naravno da niko od današnjih ne može da se poredi sa onima iz vaše mladosti.

Tadašnji filmovi i pozorišne predstave su bili bolji, muzika takođe. Ima to verovatno veze s nostalgijom, ali veličine su Zoran Radmilović, Mija, Čkalja, Dragan i Milena, Bata Stojkoviće… Ipak ova zemlja i njen komšiluk i danas imaju divne, talentovane, vredne glumce i glumice. Stariju generaciju dostojno su nasledili Vesna Trivalić, Nikola Kojo, Dragan Bjelogrlić, Branka Katić…

Nastavljaju Milan Marić, Hana Selimović, Nedim Nezirović… Imaju talenat, karijeru, mnogi i stav.

Ne bi ih se postideo Radmilović.

Vlast te i takve glumce sa stavom zbog podrške ili učešća na protestima Srbija protiv nasilja, etiketira, vređa, naziva neprijateljima države i narode.

Tako nešto je nedopustivo, sramno, opasno… Kako neko ko od karijere ima samo člansku kartu SNS, sticajem slučajnosti sedi u Skupštini, sebi da za pravo da blati velika imena našeg glumišta, naziva ih šljamom, đubretom?

To pokazuje koliko je ovo društvo, na čelu sa aktuelnim vlastima, bolesno.

Uvek smo imali odlične umetnike i sportiste, ne i političare. Zato nam je država ovakva, a o sukobu vlasti i glumaca izjasnio se i predsednik Aleksandar Vučić, poručujući da će u Srbiji uvek imati novca za serije i filmove, kao i „slobodu da u diktaturi kažu šta misle“, ali da „kada uđu u politiku, treba da budu spremni da prime politički odgovor“.

Svaki građanin, pa i glumac i glumica, ima pravo da se izjasni o društvu u kome živi, zalaže se i bori za nešto bolje. To ne znači da je ušao u politiku niti da to namerava.

Neki glumci jesu ušli u politiku i imaju na to pravo, ali većina nije već su samo digli glas protiv anomalija u našem društvu.

Zbog toga su izloženi strašnom verbalnom teroru, koji predsednik naziva „političkim odgovorom“. Zar su uvrede, pretnje, blaćenje, pominjanje dece – „politički odgovor“?

Predsednik inače stalno kuka da mu napadaju decu i porodicu. Znači, tuđe porodice i deca mogu da budu napadana, a njegova – nikako.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.