Preča posla

U nedelju je u Beogradu završen Međunarodni salon automobila, na kome je učestvovalo više od 410 izlagača iz tridesetak zemalja i koji je posetilo više od 140 hiljada posetilaca. Prodato je više od 3.500 automobila, što je, beleže mediji, duplo više nego prošle godine. Po običaju, najskuplji modeli su prodati prvih dana. Zvezda ovogodišnje manifestacije model Rols rojsa, skuplji od 310 hiljada evra „planuo“ je brzo po otvaranju Salona, kao i ponuđeni modeli Mercedesa, Audija, BMW, koji su koštali od 150 do 225 hiljada evra.

Po sistemu „za svakog ponešto“, bilo je i jeftinih automobila, 10-15 hiljada evra. Hit je bila i najjeftinija Lada granta od „samo“ 7.250 evra. Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila izjavio je da ohrabruje to što su svi uvoznici promet znatno povećali u odnosu na lane. Bilo je, kaže Petrović, puno pogodnosti, sniženja marži, povoljnih kredita…“Ako vam jedna Tojota kaže da je prodala 200 automobila, sve je jasno“, zaključuje Petrović. Da li je ovaj Sajam dokaz da se u Srbiji, ipak, živi bolje? Premijer Vučić je, znači u pravu i što se onda čudimo rezultatima predsedničkih izbora? Ko u zemlji sa prosečnom platom od 350 evra kupuje nov automobil?

Uvek je, doduše, bilo tako. Jedni imaju, drugi nemaju, većina je negde na sredini. Jedni jedu meso, drugi kupus, u proseku jedemo sarmu. U Trgovištu, jednoj od najsiromašnijih opština Srbije, verovatno niko i ne sanja da kupi nov automobil, pa ni jeftinu Ladu. Tamo cigare kupuju na komad, zejtin na čaše, deterdžent na dekagrame. „Traže mi često jedno-dva jajeta, pa se pravdaju kako im je zafalilo. Ja se pravim da je sve u redu, a znam da ništa nije. Dođu ponekad i traže jednu glavicu luka, kao – prave ručak, u brzini su. Ja im dam i samo Boga molim da ne dođu i ne traže da tu glavicu sečem na pola“, priča lokalna prodavačica. U Trgovištu je Aleksandar Vučić osvojio 93 odsto glasova. Nisu sigurno građani Trgovišta zadovoljni svojim stanjem, ali se izgleda plaše da ostanu i bez toga.

Neki se u Srbiji ne plaše i u ponedeljak uveče u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održani su protesti protiv rezultata izbora i „diktature AV“. Organizatori preko Fejsbuka najavljuju svakodnevne proteste, uz poruku „AV nije moj predsednik“. Mediji bliski SNS demonstrante su nazvali „šačicom huligana“ što podseća na rečnik devedesetih. Da li je ovo repriza rumunskog ili makedonskog scenarija? Već viđeno iz devedesetih? Ili možda začetak nečeg ozbiljnog? Videćemo, ali ne mogu a da se, po sistemu „kad smo mi 1942. prelazili Igman“ ne prisetim sličnih okupljanja. Postoje značajne razlike. Slobodan Milošević i SPS su 1996. pokušali da pokradu lokalne izbore. Aleksandar Vučić i SNS to sada nisu učinili. Uslovi su bili nepošteni, sigurno je bilo „kraduckanja“, ali ne i krađe u većem obimu. Vučić i SNS su, poput prethodnika iz SPS i DS, koristili poluge vlasti, pritiskali, ucenjivali, kontrolisali medije, ali opozicija je pristala na takve uslove. Na izbore je izašlo više od polovine birača, 55 odsto glasalo za Vučića. Pobeda nije baš čista kao suza, ali je više nego jasna. Za razliku od Miloševića pred izbore 2000. Vučić ima podršku i Zapada i Rusije i niko iz sveta neće podržati protest, a bez organizacije, podrške širih slojeva ovdašnjeg društva i nekih krugova iz inostranstva, okupljanja ove vrste nemaju šansu.

Lepo je što se mladi okupljaju, pokazuju da žele promene, hoće da ostanu i menjaju Srbiju. Imaće priliku, oni i mi nešto stariji, da nešto učine već sledeće godine, na izborima za Beograd, a možda i republičkim. Izađite i glasajte. Ne plašite se i ne gubite vreme na FB i Tviter, jer posle glasanja nema kajanja.