Proslava bez slavlja

Pobedi nad fašizmom najviše su doprinele vojske tadašnjih sila SSSR, SAD, Velike Britanije, koje odavno uglavnom odvojeno obeležavaju Dan pobede, koristeći ga ne samo da podsete na užase Drugog svetskog rata, već i da pošalju aktuelne političke poruke, zaprete i pokažu svoje novo naoružanje. Po tradiciji, najmonumentalnija je vojna parada 9. maja u Moskvi. U Parizu je, skromnija i uglađenija, održana dan ranije. Dan Evrope, 9. maj, ustanovljen je kao sećanje na Deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastajanju EU. Deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima, Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, kako se rat u Evropi nikada ne bi ponovio. Predlog je doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, prethodnice Evropske ekonomske zajednice, današnje EU.

Imaju li Evropa i EU razloga za slavlje i proslavu 9. maja? Ekstremizam sve jači, u mnogim evropskim državama neonacisti odavno slobodno paradiraju ulicama, njihove partije polako postaju deo raznih nivoa vlasti. U Slovačkoj su i u državnom parlamentu. Izbeglička kriza podrila je temeljne principe EU, toleranciju i ljudska prava. Britanija se sprema za referendum o EU, njenim putem bi još neke članice. Izjave, prepune mržnje, koje se čuju od pojedinih političara nekih zemalja EU protiv muslimana i izbeglica, više liče na Hitlerove reči iz trideset i neke nego na 21. vek i razvijenu Evropu. Svesni su toga u Briselu, pa visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i sigurnost i potpredsednica Evropske komisije Federika Mogerini, poručuje da je „Unija u opasnosti kada gradimo zidove umesto da ih rušimo i kada se ponašamo kao „Evropljani na određeno vrijeme“. Pozivamo u pomoć kada nam je potrebna, ali nismo spremni da pomognemo“.“Svetu je potrebna snažna Evropa, više nego ikada. Imamo odgovornost prema sopstvenim građanima, ali i prema ostatku sveta“, poručila je Mogerini. Evropa je, uprkos svim nedostacima i krizi kroz koju prolazi i dalje „bolji“ deo planete za život, ali da li će tako i ostati i hoće li se izboriti sa aktuelnim izazovima, zavisi od lidera EU, kojih, trenutno, nema. Previše je birokrata, autokrata, populista i demagoga, a premalo državnika u EU.

Gde je tu Srbija? Slavili smo i mi, mnogo više Dan pobede nego Evrope, uz šefa države, koji je valjda i dalje i četnički vojvoda, mada bi izgleda više voleo da je engleska kraljica i ponekog osuđenog ratnog zločinca u publici. Sa pravom Srbija zamera susednoj Hrvatskoj da revitalizuje ustaštvo, ali „zaboravlja“ da je sama pokrenula proces rehabilitacije Milana Nedića, rehabilitovala Dražu Mihailovića i proglasila četnike za antifašiste, mada se isti nisu previše isticali u borbi protiv nacista. Bili su zauzeti ratovanjem protiv partizana i pripadnika drugih vera i nacija. Slaveći pobedu nad fašizmom, države bivše Jugoslavije trude se da pokažu da je baš njihov narod najviše doprineo borbi, „zaboravljajući“ pri tom učešće drugih jugoslovenskih naroda, NOVJ, KPJ i Josipa Broza Tita.

Danas je 11. maj, slavilo se dovoljno, okrenimo se izazovima i budućnosti. Počela je Evrovizija, parada zabave i kiča.