Protest koji brine

Dnevnik Pravda je, u tekstu od pre 80 godina, pisao i o tome da je u Americi dr Edvard Pindrej održao seriju predavanja koje je „publika smatrala za izuzetno interesantne“.

Pindrej je pokušavao da predvidi kako će živeti ljudi u bližoj i daljoj budućnosti i te 1941. godine prognozirao da će se grejanje na drva i ugalj već 1966. smatrati vrlo zastarelim.

Očekivao je da će ljudi svoje domove grejati na infracrvene zrake i da žene „od 1966. praktično neće morati ništa da rade“, jer će kućne poslove obavljati mašine.

Preračunao se očigledno.

Mada je moderna tehnologija znatno olakšala život, žene i u 21. veku moraju da se bave i kućnim poslovima.

Naravno, nije svejedno da li su u Bangladešu ili u Švajcarskoj, na primer.

U nekim evropskim zemljama ugalj i drva odavno nisu u širokoj upotrebi, ali ima izuzetaka. U Srbiji se tako na drva greje 34 odsto stanovnika, a ugalj koristi više od 10 odsto domaćinstava.

Ugalj je kod nas ipak mnogo važniji za proizvodnju struje, što značajno utiče i na životnu sredinu.

Srbija je odavno zemlja zagađenog vazduha, zemlje, voda, za šta ne možemo da krivimo samo vlast, ma ko je predvodio.

Puno je i do nas „običnih“ ljudi, koji nikako ne shvatimo da đubre ne treba da bacamo gde nam padne na pamet.

Mada održan uz kršenje epidemioloških mera, što zbog pandemije korona virusa nikako nije dobro, „Ekološki ustanak“ održan prošlog vikenda u Beogradu, pokazao je da su građani postali svesni važnosti životne sredine i da, čak i kada nam se čini da smo zbog raznih strahova potpuno zombirani, značajan broj ljudi može da se okupi, ako na dnevni red dođu teme koje ih se tiču.

Životna sredina je opšti problem i nema veze sa pozicijom i opozicijom, zato „Ekološki ustanak“ može da zabrine i vlast i one koji na nju pretenduju.

Ljudima je svega preko glave, a kada svoje nezadovoljstvo ne mogu da kanališu kroz partije i političare za koje smatraju da su otuđeni i bore se samo za vlast, nikako nije dobro.

Kako je odgovorila vlast?

Vučić, Brnabić, Mali šetali „Beogradom na vodi“, zatim ručali.

Kao da ih se ništa ne tiče.

Onda su valjda videli da se na protestu okupio značajan broj ljudi, a pošto ovu vlast, koliko god da se predstavlja kao jaka, brine svako ko misli i govori drugačije, usledile su ljutite reakcije, optužbe za politizaciju, rušenje Vučića…

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović zaključila da se „iza lažne brige za životnu sredinu kriju protagonisti propale politike“ i da je „njihova suštinska briga vazduh Mauricijusa, a ne Loznice i Bora“.

Javila se i ministarka Zorana Mihajlović, čiji je resor odgovoran za neke navodno sumnjive poslove od mini hidroelektrana do „Rio Tinto“.

Premijerka Ana Brnabić je istakla da je ekologija „izuzetno važna“ i da pokazuje pozitivne promene.

„Ta tema pokazuje da u Srbiji prioritet više nisu radna mesta i penzije, jer kada počnete da se bavite životnom sredinom, to su problemi prvog sveta“, kazala je ona.

Dakle, pošto sada živimo u „zlatno doba“, imamo posao i puno para, našli smo o čistom vazduhu da brinemo.

Zaključak na nivou predviđanja dr Pindeja. Tvrdi ipak da je čula 13 zahteva ekološkog protesta i da je spreman odgovor Vlade.

Na žalost, Srbija je daleko od bogate zemlje razvijenog sveta, ali za čist vazduh, vodu, zemlju, moramo da se borimo jer života bez toga nema. Zagađen vazduh u Srbiji godišnje „ubije“ više od šest hiljada ljudi i zato ekologija mora da bude tema, sa ili bez nove političke partije. Samo da ne „prorade“ lični interesi i sujete i među ekološkim aktivistima.