Prpa, prpa

„Konjuh planinom“ poznata je partizanska pesma koju je moja generacija, a i mnoge prethodne pevala. Posvećena je husinskom rudaru, partizanu i narodnom heroju Petru Markoviću Peji, iz okoline Tuzle, koji je poginuo 1941. u bici na planini Konjuh, u Bosni. Imao je samo 21 godinu. Husinski rudari, nazvani tako po rudarskom selu Husino pored Tuzle, poznati su po buni protiv vlasti krajem 1920. godine. Zbog loših uslova rada i smanjenja plata počeli su štrajk, koji je, nakon akcije žandarmerije, prerastao u pobunu.

Iz Tuzle je pre nekoliko dana krenula „nova“ Husinska buna, proširila se po većem delu BiH, a uplašila je i susedne, nekada bratske, republike. U vreme rahmetli SFRJ, Tuzla je bila veliki industrijski grad. Solana, Dita, Polihem, rudnik Kreka samo su neka od poznatih preduzeća u kojima se radilo i dobro zarađivalo. Tuzlaci se sećaju da su im plate bile oko dve hiljade nemačkih maraka. I to radničke. Onda su stigli kriza i ratovi, pa mir i nove države. Tuzlanska preduzeća prodata, radnici ostali bez posla i plata, fabrike zarasle u korov. Deluje poznato?

Dugogodišnje nezadovoljstvo građana BiH ekonomskom i političkom situacijom, bedom, siromaštvom, nepravdom, kulminiralo je protestima koji su sve iznenadili i do sada doveli do pada nekoliko kantonalnih vlada, a ne piše se dobro ni federalnoj. Nažalost, bilo je i nemilih scena: zapaljeni automobili, državne zgrade, pretučeni demonstranti, povređeni policajci, eksplozija pored „Skenderije“. Kako će se sve završiti, može samo da se nagađa.

Taman su svi pomislili da je Bosna utonula u duboku apatiju, kad ustaše Bosanci. Traže da žive kao ljudi, posao, plate, odlazak s vlasti lopova koji su ih uništili… Svašta piše u manifestu koji je grupa tuzlanskih demonstranata napisala. Pošto su politika i političari krivi za stanje u kome se BiH nalazi, imaju, naravno, i političke zahteve. Hoće vladu eksperata, poštene i sposobne ljude na vlasti, jedinstvenu i efikasnu državu. Ne žele nacionalističke i verske stranke, kantone, entitete, hoće pristojnu državu i život. „Neću da budem Srbin, Hrvat, Bošnjak, hoću da budem građanin i živim kao čovjek“, piše na jedom transparentu.

I naravno uzburkali se duhovi. Neki misle da iza protesta stoje strani faktori, ali i političke ambicije Bošnjaka da ukinu Republiku Srpsku. Protesti u BiH očigledno imaju socijalnu pozadinu, ali političari koje ugrožava pitanje kako to da smo mi ovoliko osiromašili, a vi se toliko obogatili, odgovaraju godinama isto – tvrdnjom da zli „drugi“ napadaju njihov narod. Kad god njih pitaš za pare, sete se naroda, države, vekovnih ognjišta… Neki se uplašili širenja protesta, jer jeste da je Hrvatska u EU, jeste Srbija počela pregovore, ali ceo prostor bivše SFRJ u dubokoj je krizi i „domino“ efekat se ne može isključiti.

Ovdašnji političari, ipak, tvrde da je Srbija „oaza prosperiteta“ i nema razloga za proteste. A štrajk radnika Kraljeva? „Jumka“ iz Vranja? „Želvoza“ iz Smedereva? Nije samo to problem. Šta ćemo s tim kako država tretira građane? Uzmimo prekjučerašnje sudske presude u tri slučaja: „Kertes“, „Kontrast“ i ubistvo Vladislave Červenko. Poruka je jasna – mogu da vas pljačkaju i ubijaju vaše bližnje, ma ko bio na vlasti, na državu i pravdu ne računajte.

A da nisu, ipak, vehabije krive za sve?