Odavno Beograd nije video skup kakav je bio preksinoćni peti rođendan SNS. Prepuna „Beogradska arena“, hiljade ljudi ispred, gosti iz zemlje i inostranstva… Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić govorima i grljenjem pokazali su da nisu u svađi i da ih niko zavaditi neće. No, Srbija je zemlja sumnjičavih ljudi i tu grljenje teško da može značajnije da pomogne. SNS je skupom „Prvih pet godina za naprednu Srbiju“ demonstrirala trenutnu snagu i podršku koju nesumnjivo ima u većem delu građanstva. „Arena“ od koncerata Dina Merlina nije bila toliko puna, a da li će je Džiboni napuniti, videćemo. Ali, i DS je svojevremeno punila „Arenu“ i priređivala glamurozne skupove.
Dan nakon rođendana došlo je do, donedavno, nezamislivog susreta Vučića i Čedomira Jovanovića, lidera opozicione LDP. SNS želi da opoziciji predstavi šta namerava da uradi u bližoj budućnosti i dobije podršku za neophodne reforme. Jovanović je izjavio da je njegova partija spremna da pomogne, pa je njihov razgovor bio vrlo uspešan. DS i DSS, međutim, nisu toliko kooperativne. Ali, koliko god se Vučić trudio, uvek se javi neko da kvari „naprednjačku“ sreću. Kolega Draža Petrović je „dežurni“ kvariša, ali nije jedini.
Koji dan pre fešte SNS, kolega Aleksandar Stošić je, iz ne tako daleke Irske, preko Fejsbuka, podsetio na nemila dešavanja od pre 15 godina, kada je Danas zatvoren po naređenju tadašnje vlade i nadležnog ministra informisanja Aleksandra Vučića. Podseća Stošić i da je o tome pisao naš prvi glodur Grujica Spasović u knjizi „Danas, uprkos njima“. „U prostorije naše redakcije oko 22 sata došli su milicionari u uniformama i u civilu i uručili nam rešenje o zabrani izlaska novina i posle pola sata otišli… Oko dva časa po ponoći ista ekipa milicije, predvođena Miljkanom Karličićem vratila se u redakciju i naredili su nam da se iselimo iz prostorija, što smo učinili. Sutradan su vrata redakcije bila zapečaćena, a ispred vrata su stajala tri mladića za koje smo saznali da su obezbeđenje iz ‘Stankom kompanije’ i da ih je za to angažovao Aleksandar Vučić.“ Pita se drug Stošić što niko više ne podseća ko je bio i šta je radio Vučić? Evo, podsetih. Kakvi su to bili dani… Sećam se kao juče da je bilo…
Ima li, međutim, više smisla podsećati na „rane radove“ pojedinaca i stranaka koji danas vode Srbiju? Kad su Vašington i Brisel „presudili“ da su Vučić i Dačić predvodnici nove, demokratske i evropejske Srbije, građani za njih masovno glasaju, ko smo mi da sreću kvarimo? Niko nam nije kriv što patimo od retke i teške bolesti ovih prostora – dobre „memorije pamćenja“. Bolje prolaze oni sa „lošim pamćenjem“ i „debljim obrazom“. Baš je Vučić bio fin kad nas je posetio ubrzo po preuzimanju vlasti. Izvinio se, po ko zna koji put. Zar nije „kosmička“ pravda da nas oni koji su nas devedesetih uveli u ratove, sada vode ka EU? Uostalom, da su njihovi „demokratski“ prethodnici, pre svega DS, za Srbiju išta korisnije uradili, ne bi se Vučić „vratio“. Zar nije dobro što je Vučić od ekstremiste i šoviniste postao demokrata i evropejac? Daleko bilo, da je doživeo obrnutu transformaciju. Da li se iskreno izmenio? Ko to zna?
Lako je nama što smo preživeli te devedesete da mudrujemo, teško porodicama onih koji nisu imali taj „luksuz“. Evo, juče je, stidljivo, obeležena 21 godina od otmice i ubistva 17 Bošnjaka iz pribojskog sela Sjeverin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
