Putuj EU

Istovremeno se prvi „naš“ čovek zapošljava u administraciji EU. 2023. prvi „naš“ čovek u administraciji EU zapošljava svoju, ženinu i kumovu familiju. Do kraja godine naši, zapadni Balkanci, čine 10 odsto administracije EU. 2026. zbog mera štednje EU, otkaze dobijaju čistačice, vozači, baštovani, kuvari, svi državljani Belgije. „Naš“ udeo u administraciji EU prelazi 90 odsto. Od januara 2028. predsedavanje EU preuzima Srbija. U februaru EU napušta Nemačka. Zatim Francuska i Britanija. Do kraja godine, za vreme predsedavanja Albanije, iz EU istupaju Finska, Švedska, Belgija, Holandija, Danska, Luksemburg, Italija, Španija, Portugal, Austrija, Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Litvanija, Letonija, Estonija, Bugarska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska. Te zemlje uvode rigorozan vizni režim za članice EU.“ Tako smo mi, zapadni Balkanci, uništili EU.

Kako stvari stoje, postoji opasnost da se ovaj vic ne ostvari i da EU sebe uništi. Najpre grčka ekonomska, zatim aktuelna izbeglička kriza, pokazale su da glomazna EU ne funkcioniše kada je najteže i da su razlike među članicama tolike da će, ukoliko ne propadne, doživeti takvu transformaciju da neće ni ličiti na sebe, Evropu i uniju, kolevku demokratije, tolerancije, ljudskih prava, solidarnosti. Neće izbeglice srušiti EU, ali će je, teško ranjenu, svaka sledeća kriza dodatno urušiti i pitanje šta će od nje ostati za 10-20 godina? Treba li onda da se radujemo očekivanom početku pregovora o članstvu Srbije u EU? Početak pregovora neće biti nikakav predizborni adut, jer osiromašeni i nacionalistički deo Srbije Briselu odavno ne veruje, a veru gubimo i mi, takozvani Evropejci. Ja sam tako odlučila da, mada iz principa ne glasam na referendumima, izađem na onaj o članstvu u EU. Ako ga bude i ako ga doživim. Glasaću protiv.

Ne zato što sam protiv Evrope već što EU sve više i nepopravljivo liči na Balkan i rahmetli SFRJ, što se ne može dobro završiti. Srbija je pre 15-ak godina izašla iz ratova, devedesetih nas je drmao težak oblik ksenofobije i šovinizma, još smo roviti, velika je opasnost da nas zarazi sličan virus koji hara EU ovih meseci. Tirade premijera Viktora Orbana o „tisućljetnjoj“ mađarskoj kulturi i odbrani hrišćanstva, neodoljivo podsećaju na brojne „naše“ lidere iz devedesetih. Orban se zaneo pa je u govoru o viševekovnoj mađarskoj borbi za istinu, pravdu, „naš način života“ i ostalo, pomenuo oba svetska rata. Ali, Mađarska je u njima bila na poraženoj strani. Tokom Drugog svetskog rata, bila je deo fašističkog pakta pod vođstvom regenta Mikloša Hortija, kog je Orban politički rehabilitovao. Dobio je Horti spomen ploču na Bogoslovskom fakultetu u Debrecinu, ali i glavni trg u gradiću Đomro. Naravno, nije Orban problem već Brisel i „stare“ zemlje EU, koje umesto ozbiljnog suočavanja i jasnog plana rešavanja izbegličke krize, svoje odgovornosti za ratove u zemljama iz kojih stižu izbeglice, prihvataju ksenofobičnu igru. Umesto da daju „zeleno svetlo“ predlogu predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, briselskog Ante Markovića, o prihvatanju izbeglica, u skladu sa humanim i načelima međunarodnih konvencija, naravno uz poštovanje evropskih principa i interesa, članice EU su krenule drugim pravcem. Šengen je prva, navodno privremena, žrtva. Biće ih verovatno još.

Lepo je primetio premijer Vučić, što on ode iz zemlje, strefi nas neki belaj. Sada mi nismo krivi. Orban poslao vojsku na granicu, hamere, helikoptere, zatvorio vazdušni prostor… Zlo i naopako. Vraćaj se što pre Vučiću i ubuduće biraj prijatelje. Ne kaže narod džabe, „Ko je lud, ne budi mu drug“.