Reihl-Kir

Možda je glupo koristiti familijarne termine za odnose među narodima, ali da ima sličnosti među jugoslovenskim narodima i narodnostima – ima. U mentalitetu, kulturi, ali i politici, raznim kriminalnim pojavama. Ubistvima, na primer. Mnogi ubistvo Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative SDP porede sa atentatom na premijera Zorana Đinđića, ali ne treba zaboraviti ni likvidaciju Josipa Reihl-Kira, načelnika osiječke policije 1991. Možda čak ima više sličnosti između Ivanovićeve i Reihl -Kirove likvidacije nego Đinđićeve. Mada, možda svako ubistvo uglednog i uticajnog pojedinca liči jedno na drugo. Za razliku od premijera Đinđića koji je ubijen dok je bio na vlasti, Ivanović je likvidiran iako je bio u „debeloj“ opoziciji. Pretnje su mu, međutim, redovno stizale, o čemu je govorio i novinaru Srne nekoliko dana pre ubistva. Pretnje je dobijao i Reihl-Kir. Novinar Drago Hedl priseća se da mu je petnaestak dana pre ubistva, Reihl-Kir rekao: „Stanje je u Osijeku takvo da se bojim za vlastitu sigurnost.“

Prisetimo se ko je bio Josip Reihl-Kir. Slavonac, nemačko-hrvatskog porekla bio je svestran i obrazovan, otvoren za dijalog, čime se, poput Olivera Ivanovića, razlikovao od svojih kolega. Bio je najpre gimnazijski profesor, zatim je postao policajac. Posle prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, imenovan je za načelnika policije Osijeka. Bilo je to politički trusno i etnički mešovito područje. Reihl-Kir je bio jedini sa kojim su razgovarali i Srbi i Hrvati. Verovali su mu. Pokušavao je da smiri strasti, pozivao na razum, podsećao na zajednički život. Suprotstavljao se ekstremistima sa obe strane, što se nekima koji su rat želeli nije odgovaralo. Na sednici Skupštine Osijeka juna 1991 za govornicom je obećao: „Dok sam ja načelnik Osječko-baranjske policijske uprave rata između Srba i Hrvata na ovom području neće biti“. Ubrzo po njegovom ubistvu, rasplamsali su se sukobi u Slavoniji i od sporadičnih incidenata nastao je pravi rat. Na sreću, rata na Kosovu neće biti. Ali, situacija je osetljiva.

Lokalni moćnik, političar i osuđen ratni zločinac Branimir Glavaš otvoreno se suprotstavljao načelniku osiječke policije. Preuzimao je vlast, organizovao proteste, „crtao metu“, vodio kampanju protiv Reihl-Kira. Kao i Ivanović, Reihl-Kir se suočavao sa medijskom manipulacijom. Na svim konferencijama za medije javno je suočavao pojedine novinare sa činjenicama da su čuli istinu, a u svojim medijima je izokrenuli i objavili laži, obično o incidentima druge strane.

Josip Reihl-Kir ubijen je 1. jula 1991. na putu za Tenju, većinsko srpsko mesto, u koje se zaputio kako bi pregovarao. Ubijena su još dva njegova saputnika, jedan ranjen. Upucao ih je Antun Gudelj, rezervista policije, koji je imao moćnu zaštitu. Sa mesta ubistva mirno je otišao, krio se nekoliko dana, onda pobegao u Australiju. Godinama je ubica očigledno uživao zaštitu dela hrvatskog državnog vrha. Suđeno mu je tri puta, jednom u odsustvu, drugi put je oslobođen, zbog Zakona o amnestiji. Tek 2009. pravosnažno je osuđen na 20 godina zatvora. Nalogodavci ubistva Reihl-Kira nisu otkriveni. Ne bi ni ubica bio kažnjen da njegova supruga Jadranka nije bila odlučna. Čak se i politički aktivirala i bila saborska zastupnica SDP.

Ima razlika između Ivanovićevom i Reihl-Kirovog ubistva, ali i sličnosti, jer na našim prostorima često stradaju nevini, ljudi koji su za dijalog i dogovor. Krivci, obično povezani sa politikom i (li)kriminalom, ostaju nekažnjeni, a na nama, „običnim građanima“ je da pamtimo. I da ne nasedamo na laži i manipulacije. Lako ih je prepoznati.