Rođendanske poruke

Htela sam prisutne da obavestim da Boris Tadić slavi u našem komšiluku, pošto smo i mi bili na Novom Beogradu, ali prešlo se na druge teme. Posluženje bilo dobro, torta fina, lagana, kako i dolikuje zimskom dobu kad se puno jede, a malo kreće. Ne znam kakvo je bilo posluženje u DS, ali sam pratila šta je poručio predsednik Boris Tadić. I da sam htela, nisam mogla to da izbegnem jer je prosto navirao iz svih medijskih pravaca. Jeste te večeri bila premijera nove „Kose“, jeste „Partizan“ briljirao protiv „Barselone“, ali predsednik je predsednik, a mediji mediji. Pogotovo u zemlji Srbiji.

Opet sam se uglavnom složila sa porukama predsednika Tadića. Nova „objava rata“ kriminalu i korupciji – svi smo „za“, izuzimajući one koji su prirodom svog kriminalnog angažovanja „protiv“. „Objavljujemo rat kriminalcima, a svima ostalima mir. Rat koji neće prestati dok ih ne počistimo iz Srbije“, poručio je predsednik na rođendanskoj konvenciji. Odlično rečeno, mada nešto ne volim upotrebu izraza „počistimo“ u tako širokom smislu. Da su prašina i prljavština u pitanju, bilo bi u redu, ali kriminal i korupcija se nikako ne mogu „počistiti“, pa bi bilo dobro da bar budu drastično smanjeni. „Ne postojimo da bismo zadovoljavali interese članova. DS nije socijalna grupa. Ona prevazilazi svoj institucionalni okvir. To je institucija posvećena srpskom narodu i srpskoj državi“, rekao je Tadić, istakavši da je posvećenost miru i opredeljenje ka budućnosti konstanta politike DS u protekle dve decenije. Lepo.

Šef DS i države naglasio je da se za mir moramo boriti. „Za mir se borila DS od ‘90. rizikujući živote svojih članova, a život je izgubio najbolji od nas Zoran Đinđić“, istakao je Tadić i dodao da će Vlada Srbije i DS, kao njen stožer, nastaviti da traže prijatelje u svim delovima sveta, ne dovodeći u pitanje osnovni strateški cilj – članstvo u EU. Tako treba.

U jedno baš nisam sigurna. Predsednik je poručio da će DS pobediti i na sledećim izborima „jer nema pravo da izgubi“. Naravno da bi eventualno nova pobeda DS na narednim izborima za demokrate bila neviđeni uspeh, a Srbiji obezbedila preko potrebnu dugoročnu stabilnost, ali vlast je uvek teže zadržati nego osvojiti. Pogotovo kad kriza pritisne, posla i para malo, a korupcije previše. Jeste Tadić ubedljivo najpopularniji političar u Srbiji, DS dobro stoji, ali ništa se u Srbiji ne može sa sigurnošću tvrditi. Pogotovo ukoliko se i ne zna kada će sledeće izjašnjavanje birača. Izbori se čine daleko i ko zna šta se sve do tada može desiti. Mesec-dva je dug period u srpskoj politici, a gde je 2012. kada se očekuju redovni parlamentarni izbori?! Vanrednih vlada tvrdi neće biti, mada naša novija istorija kazuje da je prosto nemoguće da ih mimoiđemo. Na vanrednim opozicija uvek ima, ovih dana popularnim fudbalskim rečnikom rečeno, prednost „gola u gostima“.

Jedan član vlade, Rasim Ljajić, ministar rada i socijalne politike, takođe, naravno, nije za vanredne izbore, ali malo-malo pa pomene smanjenje kabineta i rekonstrukciju. Ljajić je pametno primetio da bi vlada trebalo da preuzme proaktivnu politiku jer joj u ovako nezavidnoj poziciji, ekonomskoj i socijalnoj krizi, opozicija može svakodnevno davati „trice“ bez po muke. „Nasledili smo sve goruće probleme iz prošlih vlada i dodatno ekonomsku krizu. Pozicija vlade nije nimalo zavidna i mislim da bi ovo bio potez koji bi mogao da joj donese ne samo političke poene već bi je dovelo i u ofanzivniju poziciju nego što je to bio slučaj do sada“, rekao je ministar Ljajić koji se sa kolegom Tomicom Milosavljevićem, zaduženim za zdravstvo, bori za titulu člana vlade sa najdužim stažom. „Mali“ je problem što je rekonstrukcija vlade moguća samo uz dogovor svih članica vladajuće koalicije. A dogovora takve vrste do sada nije bilo, pa ga je teško očekivati u skorije vreme. Mada su, za razliku od ranijih slučajeva, sada koalicioni partneri pokazali veću otvorenost za Ljajićev predlog. Čekaće se samo presudna reč. Čija? Predsednikova, naravno.

Jesu Tadić i Ljajić „face“ ali ih je ove nedelje možda i zasenio široj javnosti nepoznat Ivan Božović, diplomirani inženjer mašinstva iz Gornjeg Milanovca. Zakleti komunista Božović, u svom krugu poznatiji kao „Kiki komunjara“ dao je oglas u lokalnom listu Takovske novine. Na dva stupca Božović najavljuje formiranje agencije i to ne obične – već za izvinjenja. Nekako izvinjenja takve vrste uobičajeno vezujemo za sveštena lica i verske zajednice, ali i komunisti su imali slične tekovine. Prihvatiš „drugarsku kritiku“, revidiraš stav i priznaš da nisi bio u pravu ti već Partija. „Obaveštavam one koji su uvideli zabludu, a žele olakšanje duši svojoj, da od 11. marta počinje da radi agencija u kojoj ću besplatno da primam izvinjenja. Grehe ne opraštam ja!“

Božović je agenciji Beta rekao da svako ko pogreši treba da se izvini. „Naš narod je pogrešio, što pokazuju hiljade nezaposlenih i gladnih, neviđeni kriminalitet i korupcija, a sitne ribe se jure“, kaže Božović, koji će agenciju otvoriti na dan kada je u Hagu preminuo predsednik Srbije i lider SPS Slobodan Milošević. Neobično su mi simpatični originalni i duhoviti likovi Božovićevog tipa, samo nisam sigurna koliko je Miloševićeva politika imala veze sa komunizmom. Nek izvini Jelko Kacin što opet koristim fudbalska poređenja, ali mene pokojni Milošević podseća malo na Tjeri Anrija, francuskog fudbalera. Nek izvini veliki Anri, ali kao što je on snalažljivo i kvarno Ircima dao gol rukom i Francuskoj obezbedio plasman na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, tako je Milošević kvarno pokušavao da kombinuje komunističke i nacionalističke ideje u svoje političke svrhe (malo ruka, malo noga i – gol). Razlika je u tome što je Anri uspeo, a Milošević nije. I što je cena kvarnih igara mnogo veća na političkom nego na sportskom polju.