Rožaje je Milu reklo „jok“

Ribica ga moli: „Pusti me, molim te“…Milo se sažali i vrati je u vodu. Ribica zbunjena izroni i upita: „A želja?“ Milo joj odgovara: „Dobro, ‘ajde šta hoćeš? Reci šta ti treba?“ Ovaj relativno stari vic ilustruje ne samo navodno Đukanovićevo basnoslovno bogatstvo već i stanje stvari u Crnoj Gori. Predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo Đukanović je višedecenijski vladar. Generacije su stasale i ne znaju ni za jednu vlast sem Milove. Ali, za razliku od nekih drugih sličnih slučajeva, Severne Koreje i Turkmenistana, na primer, u Crnoj Gori postoje različite političke partije, redovno organizuju izbore i lider DPS uvek pobedi.

Može se štošta prigovoriti na demokratičnost izbornog procesa u Crnoj Gori, ali u osnovi građani i građanke ipak mogu da izađu na izbore i da parafraziram premijerku Srbije Anu Brnabić, „niko ih ne bije po ušima“ da glasaju za Mila. U Crnoj Gori imate čak medije koji ozbiljno kritikuju Đukanovića i DPS. Najčitanije Vijesti su protiv vlasti DPS, a imaju i svoju TV. Dobro, desi se, kao nedavno, da neko nepoznat upuca novinarku Vijesti. Srećom, preživela je. Još su češći obračuni raznih kriminalnih grupa. I opet Đukanović i DPS dobijaju izbore. Imate i ugledne javne ličnosti koje podržavaju opoziciju. Da „naš“ Vučić ima takve medije i „elitu“ krvni pritisak bi mu svakog dana prelazio 250.

DPS nije pošteno ni proslavila Đukanovićevu pobedu na predsedničkim izborima i inauguraciju, kad opet pobediše na lokalnim u Podgorici i desetak opština. Opozicija se „oštrila“ da osvoji glavni grad, ali nije uspela. Predizborne koalicije DPS osvojile su apsolutnu vlast u Podgorici, Bijelom Polju, Pljevljima, Danilovgradu, Žabljaku i Šavniku, uglavnom popravivši rezultat sa prošlih lokalnih izbora. U Baru, Kolašinu i Golubovcima, izašli su samostalno, ali će vlast verovatno formirati sa svojim tradicionalnim saveznicima. U Plavu će biti neizvesno. Najviše glasova su osvojile Socijaldemokrate, ali je moguće da trećeplasirana DPS bude deo vlasti. Ostaje Rožaje, jedino mesto, od onih u kojima se glasalo u nedelju, u kome DPS možda bude opozicija, jer je prvoplasirana Bošnjačka stranka osvojila više od 50 odsto glasova. Da li je onda Rožaje, mala opština na severu Crne Gore (ili jugu Sandžaka, kako ko voli), bastion koji je odoleo Milu? Rožaje, sa oko 10 hiljada stanovnika, lepo mesto u podnožju planine Hajla, poznato po Šemsi paši Biševcu. Mesto u kom su rođeni brojni književnici, slikari, ali i lider Bošnjačke stranke Rafet Husović i reis Islamske zajednice Crno Gore Rifat Fejzić… Da li će iz Rožaja krenuti buna protiv Mila? Da li ustaje siromašni sever Crne Gore? Očigledno – ne. DPS i BS su koalicioni partneri.

Da li ima sličnosti između nekadašnja „dva oka u glavi“? Vlasti u Podgorici i Beogradu sve jače, a opozicija? Razlike su očigledne. Crna Gora je davno prelomila. Nema kod njih dileme Zapad ili Rusija. Čak je i učlanjenje u NATO prošlo bez većih turbulencija. Opozicija se takođe razlikuje od ovdašnje. Imali su najpre uglavnom prosrpsku, stasala je i procrnogorska, građanska, javljaju se nove stranke i lideri… Opet ništa. Milo pobeđuje. Vlast u Srbiji, međutim, stalno se nešto femka. Ne samo zbog Kosova. Srbija kao hoće u EU, ali pojedini ministri i mediji su toliko antizapadni da kao da bi opet zaratili sa NATO. Srpska opozicija značajno kaska za crnogorskom te će, ako ne dođe do „kopernikanskog obrta“ i Vučićev mlađi sin Vukan pre stasati da preuzme vlast nego što će opozicija pobediti.