Ruska saga

Pre neki dan je na TV Pink analizirao pobunu Jevgenija Prigožina i njegovih „vagnerovaca“, naravno pošto se kriza okončala, jer zaista bi bilo glupo da se bilo koji ozbiljan strani političar izjašnjava dok se ne zna ishod.

Vučić je izjavio da ga ovaj slučaj podseća na pobunu strelaca u 17. veku, u vreme Petra Velikog.

Ne poznajem rusku istoriju niti me zanima, ali prisetila sam se silnih dokumentaraca koje sam gledala na raznim istorijskim TV kanalima, ali i odlične američke igrane serije s kraja osamdesetih godina prošlog veka – „Petar Veliki“.

Fantastična glumačka ekipa: Maksimilijan Šel kao najpoznatiji ruski vladar, Vanesa Redgrejv, Omar Šarif, Hana Šigula, Lorens Olivije…

I tada se mrzeli Rusi i Amerikanci, ali su ovi drugi snimili fantastičnu seriju.

Bio je Petar Veliki zaista veliki vladar, ali Rusija je zemlja surova, krvave istorije prepune prevrata, revolucija, borbe za vlast između braća, sestara, sinova, članova Politbiroa, KGB, FSB,GRU…

Takve su bile i pobune „Strelaca“, elitne vojne jedinice koja je nekoliko puta dizala bune u vreme Petra Velikog. Krvavo im se svetio. Eto razlike između „vagnerovaca“ i „strelaca“, Putina i Petra Velikog.

Ruski predsednik je izgleda poštedeo Prigožina. Ukoliko se naravno nešto iznenada ne desi i šef Vagnera popije čaj s polonijumom, udahne novičok ili padne kroz zatvoren prozor negde u Belorusiji. Slučajno, naravno.

Šta je bila pobuna Vagnera?

Protest nezadovoljnih vojnim vrhom Rusije, bunt protiv korupcije i izdaje (Prigožin borac protiv korupcije? Kao da „koza čuva kupus“), inscenirana predstava iza koje stoji možda ruska vlast, možda delovi službi, koji su počeli da sumnjaju u Putinovu snagu, samostalna avantura čoveka koji je poverovao da je mnogo važniji nego što jeste ili, kao i mnogo puta u nekim drugim zemljama CIA, Englezi…

To naravno niko ne zna, a pitanje je kada ćemo i da li saznati.

Da li nešto mi u Srbiji možemo da naučimo iz burnih 24 sata pobune, marša ka Moskvi i dogovora do kog je navodno došlo?

Ono što se desilo prošlog vikenda u Rusiji nova je blamaža ove velike i moćne zemlje, samog predsednika Putina koji je dozvolio da likovi poput Prigožina postanu važni. Verujem da bi najvećoj državi sveta bolje bilo da svoj uticaj širi „mekim“ sredstvima, TV serijama, kulturom, humanitarnim akcijama u siromašnijim zemljama, a ne da agresijom na Ukrajinu pokušava da pokazuje „mišiće“, pa joj se onda „desi“ Prigožin.

Valjda će nakon burne prošle subote u Rusiji, mnogi u Srbiji shvatiti opšte poznatu činjenicu – „lada“ nije i ne može da bude bolja od „mercedesa“. I neće to ni biti, bar ne za naših života.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.