Samo čovek

U praksi je to otprilike ovako izgledalo. Krene Cezar Markus ka Forumu ili Senatu, na primer, svetina se okupi i počne da kliče nešto kao: „Ti si najveći“, „Cezare, mi te volimo“, „Najveći Rimljanin od kada je Rima“, „Markuse Rimljane, ceo Rim je uz tebe“… Cezar Markus počne da raste „kao kvasac“, toplo mu oko srca, kad mu priđe sluga i šapne na uvo: „Ti si samo čovek“. I spusti ga na zemlju. Na Marka Aurelija se, bar u tome, mogu ugledati mnogi aktuelni političari, kod nas i u svetu. Sluge, bar u klasičnom smislu, ne mogu da nađu, ali sigurno u svojoj okolini imaju nekog ko bi im pomogao da ostanu što čvršće „na zemlji“. Kod nas, a i šire, uvek je, međutim, lakše naći sluge druge vrste. One koji stalno kliču svom predsedniku stranke, na primer, da je jedini, najbolji, najpametniji, najlepši… A ako se desi da im predsednik padne s vlasti ili doživi sličan neuspeh, prvi ga „gaze“.

U kakvom se stanju danas nalazi partijska scena Srbije? Imamo jednog najjačeg čoveka i stranku, druga stranka po snazi i njen lider se „koprcaju“, ostali uglavnom statiraju, a opozicija nikako da dođe k sebi. Nije zato ništa čudno što je Aleksandar Vučić postao „božanstvo“. Nema samo slugu da mu šapne: „Ti si samo čovek“. Ali, pojavile su se, navodno, pukotine u SNS. Pojedini funkcioneri, izveštavaju mediji, šuruju sa tajkunima i nameravaju da sruše Vučića. Do sada se javio samo Vladimir Cvijan, član Predsedništva i poslanik SNS, kome će tvitovanje i viđanje s Miroslavom Miškovićem verovatno „doći glave“, to jest karijere u SNS. Cvijan se kune da ne pokušava da sruši Vučića, (daleko bilo…) samo mu se ne sviđaju pojedine pojave – autokratija među „naprednjacima“, nedostatak kritičkog mišljenja I poručuje: „Ne može se rejting SNS i njena politika bazirati na politički motivisanim hapšenjima političkih protivnika“. Ali, i Cvijan je „samo čovek“. I to mnogo osetljiv, što je dokazao u nizu nastupa u Skupštini Srbije. Radio je u Predsedništvu bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića, „preleteo“ u SNS pre tri godine i očekivao izgleda mesto ministra pravde. Dobio „mrvice“. Da nije možda to razlog njegovih kritika? Ili zaista dobronamerno kritikuje stranku čiji je (još uvek) član? Šta god da je po sredi, Vučić ne mora da brine. Čak i ako dođe do nekog „sukoba“ sa Cvijanom i sličnim, lako će on sa njima izaći na kraj. To će ga samo ojačati, te može mirno da se sprema za skori peti rođendan SNS.

A kako je skončao Marko Aurelije? „Zaradio“ je kugu u poslednjem, uspešnom vojnom pohodu i umro 180. godine. Odmah je, odlukom Senata, proglašen za božanstvo. Sahranjen je u Rimu. Ali, ništa mu ne vredi. Da kojim slučajem neko čuvenu starletu „Oro“ pita za Aurelija, najverovatnije bi odgovorila: „Aurelijo? Pa to je poslastičarnica u Beogradu“.