Sandžaklije

Sandžaklije su ušli u viceve, posebno bosanske. Cela bivša Juga se smeje „glupim Bosancima“, a Bosanci nama Sandžaklijama. To je zato što mi u Sarajevu imamo status Crnogoraca u Beogradu ili Hercegovaca u Zagrebu. Mi smo „šabani“ koji „osvajaju“ šeher Sarajevo. Ali, nema veze, mi volimo i Sarajevo i Bosnu. Volimo i viceve na svoj račun. „Kako prepoznati Sandžakliju u Sarajevu? Ne zna gde je zgrada opštine, ali zna sve koji u njoj rade.“ „Zašto Sandžaklija subotom nosi odelo? Trenerka mu na pranju.“ U viceve su ušli naša legendarna „tafra“ (foliranje), naročito izražena u najvećem sandžačkom gradu Novom Pazaru, (Povredio Pazarac ruku i posle silnih snimaka, doktor zaključuje da je slomljena. „Izgleda da će morati gips“, reče doktor. „Kakav gips? Ni govora! Samo mermer!“, uzviknu Pazarac).

Te i takve Sandžaklije u Sjenici i Tutinu primiće nešto više od 200 azilanata prema kojima su se u njihovim dosadašnjim privremenim prebivalištima, oko Obrenovca i Lajkovca, meštani neljudski ophodili. Ubeđena sam da Sandžaklije neće ne samo zato što znamo šta znače muka, iseljavanje i što među azilantima većinu čine naša braća po veri, muslimani. Sandžaklije su primali i pomagali pripadnike raznih nacija i vera. Mada su neki to odbijali. Dovezli 96-97. nadležni autobus pun Srba izbeglih iz Hrvatske u Novi Pazar. Oni zakukali: „Pobegli smo od ustaša, doveli ste nas kod Turaka.“ Autobus produžio i odvezao ih na Kosovo. Vreme je pokazalo da bi im bilo bolje da su ostali u Pazaru.

Izbeglice i azilante ne vole nigde u Evropi, ali sramno tretiranje grupe nesrećnika, koji su izbegli iz Sirije, Avganistana, Pakistana… i na putu ka EU, zatekli se u Srbiji, potvrđuje nekoliko činjenica – ljudsko zlo je bezgranično, a rasizam i ksenofobija, naročito prema muslimanima, ovde duboko ukorenjeni. Da li bi meštani Obrenovca i Lajkovca reagovali onako da su azilante činili bledoliki pravoslavci? Sumnjam. Žalosno je što su sramno ponašanje podsticali lokalni funkcioneri, neki i iz Dinkićevog URS. Da sto hiljada azilanata stigne u Srbiju, ne bi joj naneli onoliko štete koliko su Dinkić i slični ministri. U Obrenovcu su tvrdili da nisu rasisti, već brane TE „Nikola Tesla“, na šta se čuveni naučnik sigurno okretao u grobu. I Tesla je bio imigrant. Šta da je on na prvim koracima u SAD naišao na nekog Amera „vračevićkog“, koji bi zakukao: „Ko zna odakle je došao taj Tesla, nek se ne približava Nijagarinim vodopadima, koji su od velikog bezbedonosnog i ekonomskog značaja…“ Najveća je, ipak, sramota na državi Srbiji, koja je, promenom prvobitne odluke o privremenom smeštaju azilanata, ponovo poklekla pred ekstremistima i nasilnicima. I učiniće to ponovo. Živi bili!