Šengen se sivi

Pojedinim ni to nije dovoljno već su pohitali da obiđu i Sajam automobila u Beogradu. Umesto da, što kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević „odmaraju oči“ gledajući nove modele, neki planiraju iste i da kupe. Na pitanja novinara, ti prvi posetioci Sajma stidljivo tvrde da samo gledaju. Ne treba im, međutim, verovati. Neki ne samo da gledaju već i kupuju. Otkriveni su jer je nekoliko prodavaca izvestilo poslenike sedme sile da su već prvog dana prodali nekoliko automobila. Jesu to bili jevtiniji modeli, ali ima ih koji merkaju i skuplje. Gde su sada silni „Ilije Čvorovići“ u vidu kolega iz pojedinih dnevnih novina da se pozabave time ko su ti sumnjivci koji kupuju kola u ova krizna vremena? Otkud im pare? Mogao bi i državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen da postavi dežurne ispred skupljih štandova i zabeleži ako neko kupi takve automobile. Da se ne ponovi da nezaposleni bez dana staža iskeširaju 100.000 evra za kola. Ne vozim kola, ne planiram da ih kupim, plata mi je svakog meseca sve manja (ili mi se možda pričinjava jer je evro sve skuplji?), ali o letovanju razmišljam. Samim tim me brinu vesti o belom Šengenu, to jest zloupotreba ukidanja viza građanima Srbije.

Spadam u prosečno svojeglave građane Srbije koji su u vreme kad su nam ukinuli vize za zemlje Šengen zone, bili mirni i čudili se euforičnoj reakciji vlasti. Ukinuli nam vize posle skoro 20 godina, pa šta? Da se radujem tim povodom, skačem od sreće, veselim vatrometu priređenom u Beogradu… nije mi padalo na pamet. Sad kada stižu vesti o sve većem broju lažnih azilanata iz Srbije koji su otišli u zemlje EU i traže politički azil, zabrinula sam se da nam ne uvedu opet vize, a ja svoj novi biometrijski pasoš za putovanje na Zapad nisam ni upotrebila. Slušam šta govore EU i naši zvaničnici tim povodom. Ne razmišlja se navodno o vraćanju viza. Zemlje u kojima je drastično povećan broj naših građana koji su podneli zahtev za politički azil tvrde da im to još ne pada na pamet, ali verujem im onoliko koliko sam ubeđena da su evrointegracije Srbije i status Kosova odvojeni procesi. Sve je to povezano uzročno-posledičnim vezama. Ako se broj azilanata ne smanji, naravno da će nam vratiti vize. Daće nam ipak malo vremena da to rešimo. Belgijska ambasadorka sa zvaničnicima svoje zemlje trebalo bi da u Preševu, odakle potiče najveći broj potencijalnih azilanata, objasni tamošnjim građanima da ne mogu da računaju da će dobiti azil u Belgiji. Zato nema potrebe da tim povodom putuju u Belgiju i izlažu se nepotrebnim troškovima. Proći će kao i oni koji bi danas iz Belgije trebalo da krenu kući. Švedski ambasador takođe upozorava da njegova zemlja ne daje politički azil građanima demokratskih zemalja u koje Srbija spada.

Šta naši političari mogu da učine da reše problem povećanog broja azilanata? Kratkoročno – nek hiljaditi put ponove šta znači beli Šengen. Dugoročno – rešavanje ekonomskih problema navelo bi građane Srbije da ne odlaze iz zemlje već da ostanu ovde. E, to je oblast u kojoj je toliko malo urađeno od „demokratskih promena“ da je teško verovati da će u bližoj budućnosti išta uraditi. Jug Srbije je u tolikom zapećku da je lepo što je predsednik Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu Milan Marković podneo izveštaj, u formi pisma na srpskom, albanskom i romskom jeziku, svim stanovnicima tih opština u kome je naveo šta su uradili u poslednjoj godini, od uključivanja Albanaca u rad ove institucije do održavanja dečijih predstava. Sve je to lepo, ali više nego nedovoljno. Mogli bi uzgred i ostatku zemlje neki drugi političari da podnesu izveštaj. Zima će proći, proleće doći, a zatim i leto. Prema anketi oko polovina građana Srbije letovanje će provesti u Grčkoj, za Španiju se odlučilo oko 18 odsto. Oni će svoje planove verovatno ostvariti, a za letovanje 2011. ko zna? Od plata i šengena, između ostalog, zavisi.